У последње четири године драстично порастао број девојака које уписују војне школе и оне сада чине чак четвртину од укупног броја кадета.
Жене у Србији желе у официре! Само у последње четири године број жена које уписују војне школе дуплирао се и сада даме чине чак 25 одсто, односно четвртину од укупног броја кадета.
То за Информер открива шеф Катедре друштвених наука на Војној академији, потпуковник проф. др Срђан Благојевић. Како тврди, све оне пролазе комплетну обуку, раме уз раме са мушкарцима, и зато је селекција приликом пријема изузетно строга. Да све буде још занимљивије, Благојевић наглашава да не постоји ниједна дужност у војсци коју не могу да обављају припаднице лепшег пола.
Тако већ сада имамо жене командире у разним јединицама, пилоте, али и даме на високим дужностима у Министарству одбране, што је све пре само десет година било готово незамисливо.
Високи критеријуми
Потпуковник проф. др Срђан Благојевић је истакао да је равноправно учешће мушкараца и жена у систему одбране неспорна демократска вредност једног друштва.
– Истина је да расте заинтересованост женске популације за војне школе. Примера ради, пре четири године број жена које су похађале Војну академију је износио око 13 одсто од укупног броја кадета, док је данас тај проценат око 25 одсто. То је добро јер жене могу много да допринесу војсци и безбедности наше државе – рекао је Благојевић, али и напоменуо да доласком на Војну академију жене пристају да буду у потпуности равноправне са својим мушким колегама и да су због тога критеријуми јако високи.
Војни позив је учињен доступним само оним девојкама и младим женама које се одваже да равноправно са својим вршњацима и мушкарцима стану у строј раме уз раме, под условом да испуне све прописане услове и прођу сложен процес селекције. Строгом селекцијом ствара се основни предуслов да се и све касније обавезе које проистичу из наставних планова и програма Војне академије реализују равноправно – јасан је Благојевић.
Он подсећа и да у војсци не постоји подела на мушке и женске послове, већ да је све до интересовања и исказаних способности.
– У систему одбране Републике Србије одавно је превазиђена класификација на мушке и женске послове и функције. Жене успешно обављају најразличитије дужности. Одговорне су за послове који су се пре десетак година сматрали атипичним за жене – подвлачи Благојевић и додаје да не постоје законска ограничења која би онемогућила женама обављање било које дужности:
– То зависи од њиховог интересовања, али и исказаних способности. Међутим, можемо говорити о већој или мањој заинтересованости самих жена за обављање неких дужности. Постоји веће интересовање жена за рад у оквиру служби, а нешто мање за родове какви су пешадија, оклопномеханизоване јединице или артиљерија, што је сасвим разумљиво.
Добри обавештајци
Војни коментатор Владе Радуловић сматра да је све веће занимање жена за војску позитивна ствар јер је то већ пракса у већини светских армија.
– Од тренутка када је у Србији дозвољено да жене иду у војску бележи се константан тренд раста интересовања припадница лепшег пола за уписивање војних школа. Нама у Србији је то можда чудно јер на војску гледамо као на нешто што је за мушкарце и таква нам је и традиција, али је то сасвим нормално у савременим светским армијама. Због свега овога сматрам да је позитивно то што се жене све чешће одлучују за војску и нисам присталица подела на мушке и женске позиве. Сигуран сам да су у војсци жене и вредније и сврсисходније од многих мушкараца – истакао је Радуловић и додао да су даме, веровали или не, најбоље као обавештајци:
– Пракса је показала да су жене најбоље на обавештајно-безбедносним пословима. И ако их на том пољу са пуно успеха користе службе у Израелу, Русији и Либији, не видим зашто не бисмо и ми у Србији – рекао је Радуловић.
Мушкарци да се угледају на даме
Војни аналитичар Бојан Димитријевић истакао је да су се жене у војсци доста добро показале у радарским јединицама, аналитици, техничким службама и санитету, али и изразио жал што мушкарци у Србији немају веће интересовање да обуку униформу као што је то случај са припадницама лепшег пола.
– Више бих волео да сам чуо да се напокон код мушкараца у Србији појавило веће интересовање за војску. Ипак, не могу све девојке да буду у родовима као што су пешадија, артиљерија и оклопне јединице. Пракса је показала да су жене јако добре у радарским јединицама, аналитици, техничким службама, санитету и финансијама, што је такође нешто што је потребно војсци – јасан је Димитријевић.
А. Црномарковић
