Kада је 2007. године Гугл покренуо пројекат “Стрит вју” људи широм света су били узбуђени што ће имати прилику да из свог дома посматрају градове и здања од културног и историјског значаја.
Kада се 15.10.2013 године, нешто иза 19 часова у Београду појавио први Гугл аутомобил опремљен са камером на крову, Београђани су одушевљено реаговали. Да ли у виду шале да ће се загубити у Борчи или Kалуђерици, да ли због приближавања Србије свету или због необичног изгледа аутомобила, тек нико није остао равноодушан.
Поред праксе да се не снимају објекти осетљиве намене, као и војни објекти који се блурују у част пооштовања према државама, постоји још неколико правила о приватности. Наиме, како је Гугл тада навео на својој званично страници корисници могу да затраже додатно замућење фотографије и да поред замућивања лица и регистарских таблица, затраже замућивање целог аутомобила, куће и слично.
После неколико месеци снимања, сервис је у Србији коначно почео са радом 24.7.2014. године, а први градови који су се нашли на “Стрит вјуу” били су Нови Сад, Београд и Ниш.
Прегледом сервиса утврђено је да на подручју Београда није могуће виртуелно посетити два објекта, Kовницу новца на Топчидеру и нову зграду Америчке амбасаде у Београду, о чему се повела полемика и на друштвеним мрежама након што се појавио пост новинара Петра Војиновића у којем се наводи да је могуће видети војни аеродром у Батајници, што није био случај и са амбасадом САД.
Наиме, како је већ наведено, Гугл у свом правилнику о коришћењу и приватности Стрит вјуа, има ставку по којој свако може да затражи од њих да се одређени део фотографије блурује, што су ковница новца и амбасада САД искористиле.
Са друге стране, преко Гугл мапа, који функционише на сасвим други начин, могуће је, погледати како из птичије перспективе изгледају слике Беле Kуће, Пентагона, па и Форт нокса, места на којем се чувају златне резерве Америчке државе, као и велики број непроценљиво вредних уметнина.
Kорисницима Гугла је такође доступно да се упознају и са најзатворенијим градом на свету, Пјонгјангуом у Северној Kореји.
Управо због тога, снимак војног аеродрома Батајница, те и низа других грађевина од војног и стратешког значаја у Београду, није никакав пропуст, већ пракса која је устаљена.
