Не постоји тако мала етничка заједница у САД која је дала више ратних хероја него што су дали Срби. Више од 215 „наших“ који су се иселили у Америку, током ратова у прошлом веку, одликовано је највишим Конгресним одликовањем за ратне заслуге. Када сам пријатељу Теду Поу, конгресмену из Тексаса и шефу Српског кокуса, уручио књигу Душана Бапца о српско-америчком херојима, остао је затечен.
Овако, за Новости, прича Дејвид Вујић, једини живи из велике седморке Срба са мисије „Аполо“, који је и сам аутору књиге помогао да направи „индекс“ америчко-српских хероја из Првог, Другог, Корејског, Вијетанамског и рата у Заливу. Тринаест генерала са српским коренима у армији САД само је делић ове приче.
Књига Душана Бапца настала је 2017. године. Критеријум за објављивање „војничког си-вија Срба“ у америчким униформама било је ордење које су добили у служби.
– Био сам изненађен резултатима релативно кратког истраживања по јавним америчким војним библиотекама, из којег је настала књига Срби – амерички ратни хероји – каже, за Новости, војни историчар Душан Бабац. – Направљен је индекс америчких хероја каквим не може да се похвали ниједан национ сличне величине.
Аутор додаје да га је током рада на књизи фасцинирала сличност радњи у легендарним холивудским ратним филмовима са истинским подвизима војника српског порекла. Како примећује, у блокбастерима, јунаци су клишеирани, и увек су то храбри Американци италијанског, ирског и, обавезно, јеврејског порекла. Срба нема, можда зато и што смо мала дијаспора.
– Као што су Том Хенкс и Стивен Спилберг „спасавали редова Рајана“, могли су да спасавају и шесторицу браће Балаћ која су у Другом светском рату бранила Америку, од Пацифика до Европе. У америчком ратном часопису постоји и прича у којој се браћа Балаћ срећу у болници крај Париза, где је један пребачен као пилот Б-17, а други је лежао као рањени пешадинац. То је прича из Хенксовог „Спасавања“ – каже Бабац.
Такође, истиче наш саговорник, ни ратовање петорице Добревића није ушло у холивудске приче, мада је најстарији од браће један од деветорице Американаца који су преживели Марш смрти из Батана – историјски догађај из 1941, када су побегли из јапанског заробљеништва и после стотине километара се прикључили корејским герилцима. Један брат је погинуо на Окинави, други је у чину потпоручника постао херој на Пацифику… О јунацима Батана постоји филм, али не и „прави глумац“.
Иза имена Мајк Пејџ, на основу чијег лика и херојства је направљена лутка – прототип челичног маринца названог Џи-Ај-Џо, налази се Михајло Пејић, маринац који је у првој америчкој бици и поразу на Гвадал-каналу Американцима донео малу победу. Лутка је била синоним за јунака који је остао сам са митраљезом испред Јапанаца и косио их је до последњег метка. Потом је пуцао из пушака погинулих сабораца, а када му је стигло појачање, повео је јуриш на јапански бункер. Све то налази се у Пејићевом ратном досијеу и у образложењу зашто је одликован.
– Интересантно је да су Спилберг и Хенкс снимили филм о Џону Басилионеу (који се такође борио на Гвадал-каналу), али о Пејићу ту нема нема ни речи – наставља Бабац. Ипак, њих двојица су овековечена на слици са стадиона у Аустралији, где су им истог дана уручене Конгресне медаље части.
Сличне „филмске среће“ били су и Џорџ Радека из „Прљавих 13“, јединице специјалаца која је заиста постојала и прва се у саставу 101. падобранске бригаде искрцала у Европи, и Милош Мајк Кљајић, „фока“ из састава америчких специјалаца, који је први допливао до обала Нормандије и сигнализирао плажу на коју су се маринци искрцали.
– „Апокалипса“ Френсиса Форда Кополе, да је снимана са правим именима јунака, не би могла да заобиђе барем седморицу Срба, пилота хеликоптера из чувене Прве коњичке бригаде која се појављује на платну. Из састава ове ескадриле настрадали су пилоти Момчиловић, који је летео на „кобри“, и Ђелић, на „кајузу“, док су најмање петорица Срба била за командама транспортних „чинока“ – појашњава наш саговорник.
ШКОРО ИНСПИРАЦИЈА ЗА „ТОП ГАН“
Џон Шкоро, пилот у Вијетнаму, као да је био прототип за лик Маверика (Тома Круза) у филму „Топ ган“. Момак из Герија у Индијани, у ваздухопловство је ступио као врхунски спортиста – пливач, а потом и првак Америке у мачевању. Током обуке за пилота ловца у бази Рис у Тексасу био је убедљиво најбољи, а школовање је завршио прелећући у бришућем лету своју базу и мали град. Кажњен је због тога отпустом, али се вратио као херој у Вијетнамском рату. Тамо је и погинуо – препричава укратко буран живот Шкора аутор књиге.
ШКОЛА ПО ШИЈАНУ
Ленс Шијан, капетан пилот на Ф4 током вијетнамске кампање, зарадио је, уз ордење, и част да се по његовом имену назове Ваздухопловна школа у Милвокију, а да испред Међународног аеродрома „Џон Мичел“ у овом граду стоји реплика његовог авиона. Такође, постоји и војна медаља за храброст по имену Личанина који је летео у Вијетнаму, био обаран, бежао из заробљеништва, па поново улазио у пилотску кабину.
Драган Вујичић
