Пише: Лав Пајкић
Kао неко ко је пореклом из Црне Горе, осетио сам одавно потребу да се обратим на неки начин по питању актуелних друштвених дешавања. Неколико пута и јесам, међутим ниједна прилика није толико била везана за моју судбину као ова.
На августовским изборима прошле године народ Црне Горе дао је одлучан ударац режиму Мила Ђукановића који је након укидања свих права свима који се не изјашњавају као етнички Црногорци одлучио и да удари на светиње Српске православне цркве. Народ Црне Горе, не само православни, преко овога варваризма није прешао.
Овај покушај злочина над духовним идентитетом Црне Горе ујединио је сав православни живаљ. Чини ми се да се српски народ уједињује само када је нека крупна претња тачно испред њега.
Тако је било и 1999. и 1941. и 1914. Међутим, сваки пут након наших победа или превазиђених мука, ми нађемо начин да се поново поделимо, а у тим поделама по правилу сваки пут слабимо. Велика је претња да се и овај пут управо то деси.
Сви они који су се годинама борили против накарадног режима Мила Ђукановића, не само по питању Цркве, већ и због уласка у НАТО без сагласности грађана изражене референдумом, сада као да падају у други план иако су и својим људским и политичким квалитетима доказали да су искрени борци за исправну ствар.
Овај тренутак посебно је важан за мене. Велики део детињства провео сам у Херцег-Новом и надам се да ћемо традицију подела након успеха управо превазићи сада и успети да покажемо како изгледа када смо уједињени. Да задамо још један важан, али не и последњи ударац онима који су против и нас и здравог разума.
Надам се да ће српско јединство уз подршку свих савесних грађана Црне Горе у Херцег -Новом показати сав апсурд подела, и да ће служити као показатељ за наредне битке које су неминовне до коначног слома криминалне хоботнице.
Нећете ми замерити што се као Србин најпре бринем за положај својих сународника, али и за добробит свих грађана, па ћу ово скромно обраћање завршити поруком свом народу, кроз цитат великог Њагоша:
„Самообмана је убитачна и за људе и за народе!“
Много пута смо и ми у Србији покушали да правимо компромисе међутим док нисмо одабрали оне који су се кроз низ година доказивали као родољуби нисмо добили оно што смо хтели. И након таквог савесног одабира данас имамо Србију која је моћна и јака, која ће бранити све Србе ма где они живели и која ће као неоспорни лидер овог региона и сам регион својом снагом повући и повести ка економском и друштвеном благостању.
Ослањајући на мисао нашег великана Њагоша немојте да дозволите да вас обману они који на нашој муци желе да зараде ситне политичке поене и нашу наклоност. Неки од њих можда и имају неке племените разлоге за то, међутим, ми имамо коме да верујемо, а то су не само они који су се борили сада када су нам напали и цркву већ и они који су се и усамљени борили када су нам отимали језик, историју, име, понос. Kоји су нас терали да традиционалним пријатељима окренемо леђа, а да се џелатима повучемо под скуте. Сви знамо који су то прваци српског народа и они заслужују наклон од стране свих Срба, а недвосмидлену и одлучну подршку свих у Црној Гори. Завршићу цитатом краља Николе
“Живело наше мило српство”.
До коначне победе!