Богдан Жерајић је био један од првих национално-револуционарних представника српске омладине у новијој историји. Рођен је у Невесињу и био је веома незадовољан политиком српског грађанства у Босни и Херцеговини, које је по његовом уверењу, напустило сваку стварну борбу против окупаторске власти. Свој став у политици потврдио је покушајем атентата на поглавара земље генерала Маријана Варешанина. Жерајићев атентат није успео, а он је извршио самоубиство на месту атентата, како би пресекао сваку могућност истраге и како они који су му помагали никада не би били откривени. Жерајићев акт био је камен темељац даљег деловања српске омладине поготово на простору Босне, за коју је Жерајић постао симбол идеалног борца за слободу.
У очима Гаврила, али и других Младо-босанаца, Богдан је био оличење јунаштва. У њему су видели узор њихове борбе. Нераскидива веза између Богданове жртве и Принципа одјекнула је на суђењу 19. октобра 1914, када је прочитана Гаћиновићева брошура о Жерајићу „Смрт једног хероја“, за коју се сматрало да је утицала на дело оптуженог Принципа:
„Упркос својој поробљености, српски народ показује знаке живота. Њега изражавају млади Срби који изазивају духовну револуцију. Има много тих младих људи који жртвују своје животе за заједнички циљ. Они приповедају револуцију нових, промењених идеја, ствара се нова светла етика, етика умирања за идеју, за слободу. За ову светлу идеју крв Богдана Жерајића пролила се сарајевским улицама…“. На то је Принцип ускликнуо: „Живио Жерајић! Живио!“
На затворској лименој порцији Гаврило Принцип је пред сам крај свог овоземаљског живота, ноктима урезао следеће стихове: Ал’ право је рекао пре Жерајић соко сиви – „Ко хоће да живи нек мре, Ко хоће да мре нек живи!“
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
