У селу Вагнеш на истоку Косова живи само једна особа.
Немоћну 92-годишњу жену српске националности сваког трећег дана посећује један Албанац из суседног села, који се брине за њу.
Нарушени међуетнички односи и предрасуде нису га спречили да јој пружи неопходну помоћ.
Бака свог пријатеља назива својим трећим сином, и бескрајно му је захвална за помоћ коју јој пружа.
Владица, иако је можда и могла да оде, није хтела да остави своју кућу у којој је провела цео живот. Тако је остала сама у селу.
Овој баки највише недостаје друштво, па су зато растанци са њом увек тешки. Сваки пут кад јој пријатељ одлази, она се расплаче…
