Томо Милошевић, Председник цетињске општине у својој добродошлици Kраљу Александру Kарађорђевићу, приликом преноса Његошевих костију у обновљену капелу на Лавћену, 20. септембар 1925. године казао је:
У посљедњих 72 године вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој деценији.
Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Kрсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као несрби односно антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.
Појачано прекрајање историје од 2006. године?
Фалсификати, неистинити историјски подаци, прекрајање националног српског идентитета православног народа Црне Горе, траје, појачано од покраденог референдума 2006. године, од кад је посебно потребно створити национ Црногорац, по угледу, на ОЗНУ, која је својим методама, Србе „преводила“ у Црногорце, о чему сведоче бројне публикације тзв. црногорских историчара.
Без прошлости нема будућности
Бјежећи од голготске судбине српског непрестаног, христоликог страдања и трагичног мучеништва, избегавајући „каме и олује“ наших дана, многа наша браћа су побегла од своје суштине, уводећи себе и своје потомство у страхоте живота без идентитета и порекла. А без оног ”јуче” нема ни данас, нити може бити ”сјутра”.
А како бисмо још даље ширили истину, што је и главна мисија портала ИН4С, од данас свим читаоцима поклањамо збирку цитата „Тако су говорили“, бројних знаменитих личности које говоре о имену српском и правој историји Црне Горе.
Цитати су највећим делом преузети из књиге Батрића Јовановића „Црногорци о себи“; „Споменица Петра ИИ Петровића – Његоша – Владике Рада 1813–1851–1925“; Владимир Д. Јовићевић, Будимир Алексић „Црногорско питање“.
Прелом је радио Пушица Милојко, а насловну страну Петар Лубарда.
Томо Милошевић, Председник цетињске општине у својој добродошлици Kраљу Александру Kарађорђевићу, приликом преноса Његошевих костију у обновљену капелу на Лавћену, 20. септембар 1925. године казао је:
Цетиње чувар српске заветне мисли
„У име грађана Његошевог Цетиња, оног Цетиња, које је вијековима било и остало чувар и тврђава српске завјетне мисли, поздрављам најсрдачнијом добродошлицом Ваше Величанство и Њено Величанство Kраљицу. Срца свих Цетињана раздрагана су данас више, него икада. Лица су им весела, а радост неописана, јер дочекују Kраља и Владара своје крви, најсретнијег сина витешке Шумадије и ових кршних гора, које данас доживљују оно, чемсу увијек тежиле.
У знак велике љубави и непоколебиве оданости грађана Вашег родног мјеста, слободан сам замолити Ваше Величанство и Њено Величанство Kраљицу, да благоизволите примити хљеб и со, коју Вам подносим у овом свечаном и сретном часу, кличућу свесрдно: Живио наш народни Kраљ! Живјела наша Kраљица! Живио Престолонашљедник Петар“.