Хуманитарна организација Срби за Србе покренула је акцију прикупљања средстава која ће бити намењена за куповину нове куће породици Раичевић
Седам километара од пута, лошим макадамом, кроз шуме и брда, долази се до последње куће у селу Блато у којој своје детињство проводи четворо златних Раичевића. Овде, где живе, чује се само лавеж паса, топот коња и ветар који цвили.
Планина Пештер и општина Сјеница познате су по суровим условима. Тешки услови и удаљеност од школе не спречавају мале Раичевиће да буду најредовнији у школи. На питање како иду у школу, четрнаестогодишња Миљана уз осмех одговара:
„Школа нам је на 11 километара, сваког дана пешачимо. Некад нас комшија повезе ладом бар у једном правцу. Овде је супер, али ми је жао што смо много далеко, па нам нико не долази. Ја сам само једном била код другарице”, прича ова девојчица.
Раичевићи живе у 80 година старој брвнари у сеоској идили. Родитељи су вредни и баве се пољопривредом.
„Имамо девет оваца, шест кокошака и пет крава. Kраве су Ђина, Дуња, Веса, Ружа и Шара. Миљана их музе, а ја их чувам”, наводи дванаестогодишња Вања.
На то, најмлађи Радослав (10) узвиком додаје: „Имамо и коња! Јашем га сваког дана, сада ћу вам показати.”
Раздрагана, паметна дечица, вредни родитељи, здрави сви. Рекло би се – па шта фали овим људима?! Ипак, није све тако сјајно. Село Блато у јесен и зими оправдава свој назив.
„Горе су нам кише, него снег, верујте. Kад киша крене сливају се потоци и ударају директно на кућу. Једном смо морали да бежимо у шталу. Kупатило немамо, већ користимо пољски тоалет и корито. Није лако… Рођен сам овде, али због деце бих отишао”, објашњава домаћин Србислав.
Хуманитарна организација Срби за Србе покренула је акцију прикупљања средстава која ће бити намењена за куповину нове куће породици Раичевић.
