О Јовану Гашићу нећете имати прилику готово нигде да прочитате, По нашим сазнањима ово је први јавни чланак о овом човеку на интернету, а мало је рећи да би имало шта да се напише и прочита о њему. Већ са 24 године стаје у у редове добровољаца, а његов живот касније је попримио обрисе драме достојне великог екрана.
Улази у чувену организацију Народне Одбране где стаје раме уз раме са Дучићем, Рафајловићем, Војводом Вуком, Миланом Ракићем и другим великанима да брани српски народ. Само пар година касније избија Први светски рат и он међу првима одлази у добровољце и то ни мање ни више него се прикључује одреду Воје Танкосића. Са чувеним одредом односи низ великих победа у сврси ослобођења српског народа. Био је члан Црне руке, и самим тим дубоко укључен у најосетљивије операције пре Првог светског рата.
Незванично њему припада заслуга да је обезбедио пиштољ Богдану Жерајићу у његовом атентату на Маријана Варешанина. Подсећамо ово је био чин који је Гаврилу Принципу био главна идеја водиља у његовом атентату, док је сам Жерајић у најмању руку представљао Принциповог највећег узора али и генерално других младобосанаца.
После уједињења 1918. године, Гашић наставља свој рад али сада у техничкој равни. Радио је као инжењер, а потом постао директор Обласне железничке дирекције и Дирекције железница у Београду. Као резервни официр Војске Краљевине достигао је чин капетана I класе. Добио је одликовања од самог краља, али и од Пољске, где му је 1939. уручено одликовање Polonia Restituta.
Пензионисан је 1939. године. Са супругом Наталијом, подигао је троје деце -али судбина му није дозволила миран крај.
У Другом светском рату, иако формално пензионер, Гашић се враћа на сцену — овај пут у тишини и сенци. Као и други војни јунаци Краљевине придружује се команди Ђенерала Драже. Под тајним именом „Франц“, његова улога у логистици и преносу података била је од велике важности. Представљао је најважнијег српског обавештајца железници. Управо та активност довела је до његовог хапшења у октобру 1942. године. Немци су га одвели без суда и потом по хитном поступку стрељали.