НАЈВЕЋИ број страдалника у дивљим врлетима планина југоисточне Србије нису екстремни спортисти, већ сасвим обични људи који, захваћени златном грозницом, трагају за легендарним благом попа Мартина. Иако нема писаних доказа да је ова личност уопште постојала, његова шифрована упутства за проналажење ризница у пећинама су веома тражена роба на балканском тржишту мапа закопаног блага.
Легенде о попу Мартину распаљују машту и у Бугарској, БЈР Македонији и Румунији, где је његова дружина, наводно, такође харала и у 300 пећинских ризница оставила товаре драгоцености.
Трагачи за благом верују да ће их до баснословног богатства довести наводно преписана оригинална упутства која нису нарочито писмена и илустрована су цртежима на предшколском нивоу. Ипак, она достижу високу цену међу трагачима за благом. Репортери „Новости“ су дошли до једне такве „књиге“ која у уводу тврди да је „вредна десет царевина јер она зна за 12.000 товара злата и сребра“.
Епицентар свих митова о благу је Манастир Светог Јована Богослова у клисури Јерме, у народу познатији као Поганово. По легенди, овде је богослужио поп Мартин Химовић, пре него што је скинуо мантију и постао харамбаша који је са четом од 40 хајдука пљачкао турске караване широм Балкана.
Иако на први поглед тако не изгледа, прича о трагачима за благом у ствари је веома озбиљна, а на терену „оперише“ та чудна популација, налик на секту. То су људи који не жале да ризикују и живот у грозничавој потрази за митским ризницама. Они немилосрдно уништавају вредна археолошка налазишта далеко од насеља, али су угрожавали и сам манастир Поганово. По легенди, највећа ризница попа Мартина налази се у Смуковој пећини негде у околини ове задужбине српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове жене Јелене, родитеља последње византијске царице Јелене Палеолог.
Једно пророчанство у које верују трагачи гласи да ће благо Смукове пећине пронаћи у 20. или 21. веку човек који је спреман да две трећине тог блага поклони манастиру. Благо Смукове пећине је по веровању трагача остало недирнуто јер га штити тајанствени, смртоносни механизам. Само онај ко нађе праву мапу знаће како да прође замку са маљем у облику змије, смука, која удара и баца у понор незваног госта. Ипак, трагачи не одустају и даље траже ову и друге ризнице у пећинама фантастичног кањона Јерме, у којем су неми посматрачи монументалне камене фигуре и безбројна лица налик на људска, које је ерозија исклесала у кречњачким стенама планинских гребена.
Њихова машта створила је и фантастичне визије о богатству у гредама манастирских конака, испод пода цркве… За трагаче није био доказ да су те приче само маштарије ни то што никакво благо није пронађено током реконструкције и рестаурације манастира. Митомани су у томе видели доказ да је блага било, али да га је неко кришом узео и нестао.
– Много људи из ових крајева је опседнуто тим причама о закопаном благу – с уздахом је репортерима „Новости“ испричао отац Теофил, монах погановског манастира. – Траже благо непрестано, све прекопавају… Велико је то искушење и мука духу. Ако и постоји, то богатство Богу није драго.
Отац Теофил и сам често иде на Гребен и Влашку планину, као водич планинарима и туристима који желе да виде њихове фантастичне пејзаже. Међутим, на питање где се налази чувена пећина у залеђу манастира, где је наводно благо, монах је само неповерљиво заћутао.
НАКИТ КОСОВСКИХ ЈУНАКА
МНОГО копача је бушкало око монументалне вертикалне литице Влашке планине под којом се налази манастир Поганово. Предање каже да су у тај камени зид ударали гавранови пресити од људског меса после Косовског боја. Тад су им, по народним предањима, из крвавих кљунова испадале руке изгинулих ратника. Тако су у народу објашњавана открића накита под силном литицом, а историчари подсећају да је овим крајевима пролазио чувени римски Вија милитарис, доцније назван Царски друм, од Дунавског лимеса према Сердици (данашњој Софији) до Константинопоља.
Репортер „Новости“ на тешко приступачним стазама трагача за драгоценостима
ОСВЕТНИК ИЗ ПОГАНОВА
ПОП Мартин је по легенди био свештеник који је мирно живео у селу Поганову у проширењу клисуре Јерме и богослужио у оближњем Манастиру Светог Јована Богослова. Све се променило кад му је турски паша упао у кућу и силовао жену. Осрамоћена Српкиња је Турчину истргла нож из појаса и убила га, а затим је истим сечивом пресудила себи. Поп Мартин је скинуо мантију, узео пушку и јатаган, увежбао кћи јахању и борби и са 40 другова почео да се свети Турцима. Османлије су у свакој заседи видели попа Мартина.
Извор: Вечерње новости
