У јануару ове године, пред сенаторима САД, представљен је извјештај у којем се његов аутор – Бен Кардин, иначе демократски сенатор из Мериленда, осврће на дјеловање “руског зла” на Балкану.
У том извјештају пише да се: „Руски малигни утицај у Србији манифестује кроз дубоке културне везе, пропаганду, енергетски сектор и растућу војну сарадњу“, али и преко православне религије, јер: „Москва истиче дубоке везе кроз Православну цркву и заједничку словенску културу, тако да руска кампања дезинформисања наилази на плодну територију у српској популацији“.
Ипак, међу свим набројаним факторима, сернатор Кардин наглашава оне најпроблематичнија, а то су “културне и вјерске везе, кроз културне институције и СПЦ”, успут спомињући проруске “организације цивилног друштва и потезе „под окриљем хуманитарне помоћи“.
На крају се, између “културе и религије” ипак опредјелио шта је најопасније, закључивши следеће: „Кључни елемент руског наратива о односима са Србијом јесте заједничко православно наслеђе.”
Зло у главама сенатора, и малигни закључци
И док се у цивилизованом свијету поздрављају лијепе и коректне везе међу народима, било да су оне културне, вјерске, хуманитарне, економске или било које друге природе, одједном се појављује некакав сенатор Кардин који у свему томе лијепом види само- “зло и малигни утицај”?!
Управо тако, отворено, нам овај сенаторски капиталац, из злокобног клана Клинтонових, попује да су цивилизоване и блиске културно- религијске везе са Русијом горе од подлог америчког бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године, и свих прогањања Срба и Црногораца из разних региона Балкана- чији су креатори увијек били у Вашингтону, и то из клана Клинтонових.
Сенатор Кардин нам прича изопачене бајке по којима бомбардовање, разарање и бацање држава у ропство широм планете, а све под ноге САД, представља једину исправну “културну везу међу народима”- за коју знају демократски Јенкији из клана Клинтонових, али и дио републиканских јастребова- попут сенатора Џона Мекејна и његовог окружења, рецимо.
И шта нам предлажу? Да избацимо дјела Пушкина и Достојевског, не читамо шта су за свог живота говорили упокојени Солжењицин и Александар Зиновјев, те да их замијенимо на догодовштине Монике Левински, хистерични смијех манијакалне Хилари Клинтон док гледа директни пренос убијања неког “диктатора”, у држави која потом тоне у деценијски грађански рат под диригентском палицом Вашингтона, све са милионима избјеглица које плутају Средоземљем?
Тај „страшни“ Спутњик, и „опаки“ Руси и проруси
У том скандалозном извјештају дотакнуто је и стање у Црној Гори гдје се, између осталог, каже: “Малигни утицај Русије у Црној Гори присутан је већ дуже вријеме, али је интензивиран 2016. са циљем да се спријечи улазак у НАТО“. Као “доказ” томе је предочено да је „пропаганда против НАТО у Црној Гори ишла преко Спутњика и проруског портала “ИН4С”, а Русија давала ресурсе невладином организацијама “Не у рат, не у НАТО!” и “Покрету за неутралност“.
Наравно, Спутњик је наведен као кључни проблем и у Србији. Тако у извјештају пише: „Према информацијама Стејт департмента, број медија и НВО које имају проруске ставове су нарасле са десетак на више од стотину последњих година, а бесплатан садржај који нуде руски државни медији као што је Спутњик представљају један од најцитиранијих извора у српској штампи.:
Наставља се овако: „Од почетка рада Спутника у јануару 2015. године, број оних који подржавају Русију у Србији је порастао са 47,8 одсто на 60 одсто у јуну 2017. године. Спутњик своје приче и чланке бесплатно прослеђује у најмање 20 радио станица широм Србије, а одговор Запада је слаб.“
Елем, лијепо је што су дотични амерички сенатори навели да је у јуну 2017. године број оних који подржавају Русију у Србији достигао 60 одсто, али су се морали осврнути и на истраживања јавног мњења у Црној Гори, новој чланици НАТО пакта.
Наиме, у децембру 2017. године, према истраживању Међународног републиканског института (ИРИ), подршка Русији од стране грађана Црне Горе је била 53 одсто. Ипак, главни показатељ тога истраживања је био- повјерење грађана Црне Горе руском предсједнику Владимиру Путину, које износи- невјероватних 66 одсто популације.
Слична ситуација је и у Србији. На примјер, у анкети коју је спровео „Галуп интернешнал“, у децембру те исте 2015. године године, која се спомиње у извјештају- проценат грађана који подржавају руског предсједника Путина у Србији је био на нивоу фантастичних 72 одсто!?
Разлог таквог стања није само у религијским и културним везама, већ у злом трагу који је Вашингтон оставио на Балкану у свом односу према превославним Србима, Црногорцима и Македонцима, а што сенатор Бен Кардин не спомиње јер има амнезију, могуће. Зато ћемо се осврнути на те важне моменте новије историје.
Америчке перјанице у „Бљеску“ и „Олуји“
О огромном америчком учешћу у злочиначкој акцији “Олуја” писао је публициста и историчар Вељко Ђурић Мишина у тексту: “Војно учешће САД у нападу на Републику Српску Крајину 1995.” (НСПМ, 3. август 2011).
У тој анализи је документовано и констатовано да САД нису само надзирале комплетну акцију „Олуја“, већ су наредили њено извођење, узимали активно учешће у њој, те самим тим фигуришу као главни фактор- који је одговоран за злочине по командној одговорности.
Вашингтон се тада у ратне ситуације умијешао преко приватне „Америчке фирме за војни консалтинг и пружање професионалних војних услуга (МПРИ)“, која је склопила уговор са Хрватском да помогне око истјеривања Срба, што је био главни циљ акције.
„Господо, истјерајте нам Србе из Хрватске, ми немамо питања око ваших услова“- рекао је Гојко Шушак, хрватски министар одбране, Карлу Едварду Вуоноу новембра 1994. приликом потписивања уговора са МПРИ.
По том уговору су у Генералштабу Хрватске војске били ангажовани реномирани пензионисани амерички генерали, припадници МПРИ, а Вељко Ђурић Мишина наводи њихова имена: Џон Галвин, бивши командант америчких снага у Европи, Карл Вуно, бивши начелник Генералштаба копнене војске САД у време операција у Панами, Ричард Грифит, бивши помоћник команданта америчких снага у Европи за обевештајна питања, Џејмс Линдзи, бивши командант специјалних снага САД и експерт за сукобе ниског интензитета, Ед Сојстер, бивши начелник Војнообавештајне службе, Сент Крозби, бивши начелник Војне академије у Форт Левенворту, као и низ других нижих официра и подофицира.
О везама МПРИ и Владе САД, Мишина каже следеће: “Активности у Хрватској између МПРИ и Владе САД координирао је генерал Џон Свол, војни савјетник државног секретара Ворена Кристофера.
Зелено свјетло Бијеле куће, односно председника Клинтона за акцију „Олуја“ хрватском врху је пренио потпуковник Ричард Хериш, тадашњи војни аташе при амбасади САД у Загребу.
Он је Маркици Ребићу, хрватском функционеру за везу са структурама САД, рекао да “САД нема ништа против тога да операција „Олуја“ почне”, те да она мора бити „чиста и брза“, односно да је треба завршити у пет дана.
Да закључимо, по линији „заповиједања“- порука за почетак „Олује“ и планираног етничког чишћења је донесена од предсједника САД Била Клинтона, преко Ентонија Лејка, тада савјетника за националну сигурност САД, те Вилијама Перија, министра одбране САД, до потпуковника Ричарда Хериша, који је преко Ребића ту информацију пренио министру одбране Хрватске Шушку и предсједнику Хрватске Фрањи Туђману.
Из овога следује да искључива командна одговорност за злочине у Бљеску и Олуји лежи на Клинтону, Лејку и Перију, односно тадашњем америчком државном врху.
Резултати америчког крвавог оргијања по Балкану
Резултати америчке акције “Бљесак” и “Олуја” су били застрашујући, и она представља највећу операцију етничког чишћења које се десила у Европи послије Другог свјетског рата.
Акција „Олуја“ је трајала како је планирано- пет дана, од 4. до 9. августа 1995. године. Број протјераних Срба са тога подручја је био преко 250.000 људи.
Након завршетка војног дијела акције- хрватске власти су потпуно затвориле подручје бивше Републике Српска Крајина, а новинарима је био забрањен доступ у ту зону. То је био моменат када је отпочела нова операција- темељног минирања, паљења и рушења празних српских кућа, као и ликвидација 2.650 цивила српске националности који су остали на томе подручју.
У књизи Хрватског хелсиншког одбора (Војна операција Олуја и послије – извјештај, Загреб, 2001., стр. 80) наводи се податак да је да је током и након „Олује“ запаљено 22.000 кућа, тачније- 21.744 објекта која су припадала грађанима српске националности, а тај податак се темељио на извјештају бригадног генерала Алана Форанда, бившег заповједника УНЦРО-а у УНПА сектору „Југ”.
Ова запањујућа акција Хрватске војске, коју је контролисао војно- политички естаблимет САД, није била једина са таквим размјерама рушилаштва, јер се тако нешто поновило и изван Хрватске, у БиХ.
Наиме, регуларна Хрватска армија је у току грађанског рата у БиХ, изашла изван својих граница, те извршила напад и заузимање Мркоњић Града, мјеста које се налази у Босни и Херцеговини, етнитету Република Српска, а које је прије рата имало око 33.000 становника- од којих су деведесет одсто били Срби.
Мркоњић Град је регуларна армија Хрватске заузела у војној операцији “Јужни потез”, која се одвијала на тлу БиХ у раздобљу од 8. до 11. октобра 1995. године. Експертски тим правних стручњака и Адвокатске коморе Републике Српске, као и Комисија за процјену ратне штете, је утврдила да су послије завршетка војне операције- хрватске трупе у Мркоњић Граду запалиле и порушиле 3.644 куће, 700 станова, а оштетиле 6.017 стамбених објеката.
Потом је извршена пљачка невјероватних размјера. Хрватска војска је отела цјелокупни сточни фонд који се затекао у тој општини, а он се састојао од – 12 хиљада говеда, 70 хиљада оваца и 15 хиљада свиња. Сви привредни колективи су темељно опљачкани, и одвезене су све производне машине из индустријских хала.
Што се тиче људских жртава, на подручју Мркоњић Града је до сада ексхумирано и идентификовано 219. посмртних остатака убијених Срба приликом те агресије, од којих је 181. тијело пронађено у само једној масовној гробници, при чему је установљено да су све жртве ритуално “убијане ножевима и тупим предметима”.
Овакво оргијање америчке администрације је потом настављено, па се десио централни злочиначки догађај- Бомбардовање Савезне Републике Југославије.
Бомбардовање Србије и Црне Горе, продужетак етничких чишћења
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У том нападу Запад је користио чудовишну војну технику: преко 1.031 авиона, 30 бродова и подморница, испалио преко 1300 крстараћих ракета и територију плански контаминирао осиромашеним уранијумом.
У тој злочиначкој акцији је погинуло преко 2.500, а теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу којима 2.700 дјеце. Група економиста Г17 је материјалну штету СРЈ процијенила на 29,6 милијарди долара.
Гледајући са временске дистанце, сви руски војно- политички експерти се данас слажу у једном- тај НАТО напад на европску државу СРЈ био званични почетак Трећег свјетског рата.
Јер, Савезна Република Југославија, која је имала друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, и 11,5 милиона становника, нападнута је од 19 чланица НАТО-а у којима је живјело 743,8 милиона становника, а које су имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара.
Послије капитулације СРЈ, и запосиједања територије Косова и Метохије, десило се нови изгон православног становништва, по већ опробаном америчком рецепту из Хрватске. Бројке су опет биле запањујуће. Са Космета је протјерано 183.966 Срба и 27.028 Црногораца.
Чудно је да се Вашингтон приликом извођења егзодуса на Космету одлучио и на изгон неправославног неалбанског становништва муслиманске вјероисповијети. Тако је протјерано 31.029 Бошњака, 40- 60.000 Рома, Ашкалија и Египћана, 16.000 Горанаца, али и Черкези и Турци у комплету. На крају се само могло констатовати да је под диригентском палицом Вашингтона са Космета отјерано преко 300.000 људи, који су добили статус- избјеглица.
Када су планирано разагнали православне Србе и Црногорце са дјелова Балкана, ред је дошао и на православне Македонце. По истом сценарију, Вашингтон је режирао нову албанску побуну, у Македонији, под новим изговором.
О последицама те режиране албанске побуне је 31. августа 2001. године, за портал „БХ Дани“, говорио Александар Дамовски, директор најтиражнијег македонског листа „Дневник“, рекавши следеће:
„У Македонији је тренутно 60.000 Македонаца изван својих домова, не својом вољом. Њих су из њихових властитих кућа протјерали албански екстремисти који дјелују на територији Македоније. Притисак на Македонце, на територији гдје је албанска мањина у већини, из дана у дан је све већи и већи. Македонци у Тетову и Гостивару су закључани у својим становима, не могу изаћи…“
Од тада је прошло шеснаест година, а Вашингтон и дан данас води хибридни рат против Македоније, користећи екстремни абански фактор и режиране пучеве за смјену “непослушних Македонаца”, који изгледа „не схватају“ да се не смију бранити док из Вашингтон пребија албанским рукама.
И амерички предсједник Трамп осумњичен као прорус?!
Ако се узму у обзир сви ови подаци, никакве сумње нема да је скоро тридесетогодишњи удар Вашингтона по Балкану био врло јасно усмјерен против Срба, Црногораца и Македонаца, дакле православних народа.
Сви остали народи, и њихове политичке вође, су били само инструмент реализације пројекта, који се завршио врло лоше по те “лојалне народе”, јер су темељно попљачкани од стране САД, и бачени у дужничко ропство.
Хрватска је бачена у дужничку јаму, са уништеном привредом и масовним исељавањима становништва. Привреда на Космету не постоји, простор је темељно загађен радијацијом, а Албанци с времена на вријеме, огромним таласима- у хистерији бјеже на Запад.
Паралелно с тим појавама, рат Вашингтона против православних народа Балкана није до дан данас престао, а вјероватност да о никад неће престати- је врло извијесна.
Да би то черечење било настављено, у разним облицима, од пријетњи новим албанским побунама, преко економског гушења и огромне економске миграције- што је лијеп назив за изгон и расељавање, Вашингтон је себи ставио у задатак да православне државе и народи на Балкану прекину све односе са Русијом.
А Русија данас фигурише као једина држава на планети која може стати на пут том безакоњу Запада на овом тлу. Управо зато се и појавио овај извјештај у Сенату САД, који очигледно одише лошом намјерам и поганштином, јер сваки напор Русије да спаси православне народе Балкана од злодејанија Запада он оцјењује као- “малигни утицај”.
Да је антируска хистерија Клинтоновог клана, којег је Доналд Трамп побиједио на изборима, достигла ниво луднице, најбоље свједоче недавне ријечи актуелног предсједника САД.
Наиме, у исти дан када је дотични извјештај објављен на сајту Сената, а то је било 10. јануара ове, 2019. године, свјетски медији су пренијели да је амерички предсједник Доналд Трамп на Твитеру, у вези оптужби да му је Русија помогла у предсједничкој кампањи, написао следеће:
“Највећи лов на вјештице у америчкој историји се наставља. Није било завјере, сви, укључујући демократе, знају да завјере није било, али се и даље све наставља. Русија и свијет се смију на глупост коју виде.”
Ова изјава предсједника Трампа је изузетно важна, јер је Бен Кардин у свом извјештају напао Трампа рекавши: „Док председник Трамп практично не ради ништа, господин Путин наставља да рафинише свој асиметрични арсенал и тражи нове прилике да нарушава и уруши поверење у демократске и међународне институције.“
Тако испада да је Трамп крив што није продужио крваву политику клана Клинтонових, и јастребова око сенатора Мекејна, те на Балкану одлучно удавио Србе, Црногорце и Македонце, јер су ти раскубани народи, гле чуда- “заражени малигним утицајем Русије и руског предсједника Путина”.
Мач звани УСАИД, и робусни отпор логици
На крају, у закључцима Кардиновог извјештаја о Србији, наводи се да је Србија од њих „препозната као важна и кључна земља у региону“.
Препоруке за дејства су следеће- борба против „малигног утицаја Русије“ у овом дијелу Европе треба да отпочне управо у Београду, и то на начин да међународна заједница у Србији примијени „најбоље лекција научене у другим земљама широм Европе“. Међу “лекцијама” су- већа финансијска и дипломатска подршка Србији, промјена стратегије и потреба да највиши званичници САД дођу у Београд.
У другој тачки закључака, наводи се да се на Балкану “САД морају поново укључити са својим ресурсима, те да мисија УСАИД-а у региону мора да се реоријентише ка робуснијем отпору руском малигном утицају…”
Збиља, да ли творци овог манијакалног извјештаја заиста мисле да је могуће да се „УСАИД реоријентише“ и поведе “робусни отпор” свакоме ко жели да спријечи то злочиначко дјеловање Вашингтона? Зар је УСАИД баш тај мач који може бити ефективан у дисциплиновању пројектованих сужања, који то не желе бити?
Све су прилике да се може сенаторима отворено рећи- џаба вам тај УСАИД! Послије пакла и разуре коју сте направили, нико и ништа вам не може помоћи!
Србија: Кључна земља за пребијање?
Интересатно је да Клинтонов клан, све са групом шумних јастребова око Мекејна, тврди да је Србија препозната као важна и кључна земља у региону. Збиља, а како је она важна, и за што?
Слабо је пребијена? Недовољно раскомадана? Премало накрцана српским избјеглицама које у отјеране са територија бивше Југославије- политичком вољом и ратним дјеловањима Вашингтона на Балкану?
Да није Србија случајно предвиђена да буде кључна перјаница емигрантске депоније, у коју треба да се слију ријеке афро- азијских избјеглица из држава које разориле САД?
Ко зна, можда сенатори из клана Клинтонових „само желе“ – коначно рјешење православних словенских народа на Балкану, кроз формулу- најбоље би било да не постоје.
Ако је то у питању, америчка пропаганда сада има само један малени задатак – да у потребу непостојања убиједи те народе. Како? Наравно – никако, јер се у овом случају ради о задатку који је супростављен логици и здравом смислу. То је мисија која нема пролаз!
Војин Грубач
Извор: in4s.net
