Најмасовнији злочин на југу Србије чини бугарска окупаторска војска на данашњи дан 1942. године у Бојнику и Драговцу, када убијају скоро све житеље ових места, 500 цивила, 100 деце, а село спаљују до темеља!
Пошто су се наши суседи Бугари усудили да нама Србима, као аутохтоном народу Јужне Србије која се данас званично зове Северна Македонија, бране да учимо наш српски језик у државним школама ове бивше југословенске републике и буне се што их правилно називамо фашистичким окупатором у периоду 1941-1944 (од краја септембра 1944. само пришивају петокраку и постају комунисти) поменућу још једну језиву епизоду по којима ми Срби памтимо Бугаре као злочинце.
У том погледу, само једно место по страдању може да се пореди са Пребиловцима! То је варош Бојник у коме је у фебруару 1942. убијена већина од укупног броја становништва.
То што се о злочину у Бојнику не учи у школама, што се не прича генерално о бугарским злочинима, што не иду екскурзије у Бојник, што тамо не постоји велики споменик српским цивилима (постоји мањи, друга фотографија), што тамо нема музеја посвећеног српским цивилним жртвама, што нема филма или серије на ову тему и што амбасадор Бугарске није сваке године у фебруару у Бојнику и Јабланичком округу да као представник суседне земље која се каје за своје грехе ода почаст жртвама, то није наша кривица.
Тог 17. фебруара 1942. године Бугари су побили по неким проценама чак 90 процената укупног становништва Бојника и околине. По стопи страдања у Другом светском рату, Бојник може да се пореди једино са Пребиловцима.
Бојник је био познат као устаничко и врло просперитетно место који је у Краљевини Југославији био један од најбогатијих и индустријски најразвијенијих градова.
Из села Обилић код Бојника кренуо је и чувени Топлички устанак 8. фебруара 1917. године, а цео крај у околини Бојника који се назива Пуста река био је познат и по четницима и четничкој акцији покренутој за ослобођење Старе Србије (1878-1912).