Гордана Зец, ђевојчица чију су сестру, мајку и оца 1991. године у Загребу убили припадници хрватског МУП-а, само зато што јој је отац био Србин, открила је у интервју за ББЦ на српском детаље те кобне вечери.

Рекла је да су тог 7. децембра 1991. очекивали госте на вечери, који се нису појавили.

Троје ђеце и отац отишли су на спавање, а мајка је остала у кухињи, у приземљу.

Малена Гордана је слушала емисију на радију, лежећи у кревету, а врата њене собе су увијек била отворена, јер је била најмлађа.

– Мало послије 11 сати него је позвонио. Била сам будна и ослушкивала сам. Чула сам галаму. Онда сам устала, стала на врата и тада сам посљедњи пут виђела сестру Александру која је стајала на вратима своје собе, погледала ме и само отрчала низ степенице – рекла је Гордана Зец, која је тада имала само седам година.

Отац је устао из кревета, јер су двојица или тројица мушкараца у униформама дошли по њега.

– Ту су се с њим нагуравали, отац је навукао неки џемпер, мајка је тад поприлично плакала и ту су га извели, бос је био – казала је Гордана, која је тада отрчала доље.

– Оцу су викали да излази напоље, да је „Србин и четник“, мајка је кренула за њим, али су је вратили у кућу. Знам да сам је ту загрлила да не иде. Међутим, мама ме је тад одгурнула и рекла да ће доћи брзо – рекла је Гордана, додајући:

– Мени је ово јако болно – изустила је Зец.

„Дотрчала сам до тијела оца и нисам стала, само сам прошла, уплашила сам се због много крви“
У дворишту је 19-годишњи Синиша Римац, како је касније признао, два пута пуцао у Михајла Зеца (38).

Гордана је рекла да је у пиџами и боса истрчала напоље.

Гледала је како хрватски злотвори одлазе бијелим комбијем, али није знала да су унутра и њена мајка и сестра.

– Ја сам дотрчала до тијела оца и нисам стала, само сам прошла, уплашила сам се због много крви и кренула сам у кућу код комшије. Знам да ми је деда Божо, тако смо га звали, отворио и да сам му рекла да су ми убили тату, а да је брат Душан (10) и даље у кући. Он је одмах пошао по њега – навела је Гордана Зец.

Комшија је покрио Михајлово тијело, довео Душана, и код њега су сачекали полицију и хитну помоћ.

– Знам да је ујутро, кад сам се пробудила, моја стрина дошла по нас, и у неколико кућа смо ишли да тражимо Александру – сјећа се Гордана.

„Човјек како је старији мисли да ће бити лакше, а оно је теже“
Међутим, Марију (36) и Александру Зец (12), која је још била у пиџами, хрватски монструми су одвеле на загребачко Сљеме, гђе су их у близини планинарског дома Адолфовац везали, убили и закопали на сметлишту.

– Човјек како је старији мисли да ће бити лакше, а оно је, чини ми се, теже – казала је Гордана.

Присјетила се и злокобне атмосфере у Загребу у том времену.

– Било је телефонских позива и спуштања слушалице, па комби испред куће, па га нема. Сјећам се и мајчине бриге и оца који је био јако забринут – рекла је Зец.

Бака Боса остала сироче, усташе јој убиле родитеље у Јасеновцу
Средином 1992. Гордана и Душан Зец су напустили Загреб, живјели су с баком на селу, а затим се доселили у Бањалуку, док је рат око њих буктао.

Бака Боса остала је сироче када су јој родитељи српске националности убијени у усташком логору Јасеновцу током Другог светског рата.

– Међутим, то је није спријечило да подржи љубав сина према Хрватици и Загребу – рекла је Гордана, која је у Бањалуци завршила Економски факултет и запослила се.

„Ћерка ме подсјећа на сестру, тако је плава и крхка“
Ни она ни брат нису много пута отварали болну тему страдања њихове породице.

– Направила сам зид око себе, не дајући људима да га пробијају – навела је Зец.

Гордана данас ради у Пореској управи у Бањалуци, удата је и има три ћерке, а средња је највише подсјећа на сестру:

– Тако је плава и крхка – рекла је Гордана.

Туђман одликовао убицу, Месић му смањио казну
Двије неђеље послије убиства, случај породице Зец се појавио у медијима, а убрзо је покренута и истрага.

Приведени су осумњичени, који су током испитивања признали одговорност, али то није коришћено као доказни материјал на суду.

Муниб Суљић, Синиша Римац, Небојша Ходак, Игор Микола и Сњежана Живановић, припадници резервне јединице МУП-а Хрватске, сматрају се одговорнима за убиство породице Зец.

За ратне злочине над српским цивилима, између осталих и за овај, по командној одговорности осуђен је тек 2016. године Томислав Мерчеп, командант јединице МУП-а познате као „мерчеповци“.

Римац је 1995. примио орден Николе Шубића Зринског, високо признање за храброст у рату, од хрватског предсједника Фрање Туђмана.

Неколико година касније је осуђен за злочине у Пакрачкој пољани над српским цивилима на осам година затвора, али га је тадашњи хрватски председник Стјепан Месић помиловао 2010. године, скративши му казну за годину дана.

Месић је, иначе, почасни грађанин Подгорице, који је то „признање“ стека у вријеме владавине ДПС-а и њихових сателита.

Спомен-плоча постављена 2023. године
Иначе, 7. децембра 2023. је на Сљемену откривена спомен-плоча посвећена породици Зец на којој пише:

– На овом мјесту, у ноћи са 7. на 8.12.1991. убијене су дванаестогодишња Александра Зец и њена мајка Марија Зец. Исте вечери свједочиле су убиству оца и супруга Михајла Зеца, на прагу њихове куће на Трешњевци. Александра и Михајло Зец били су наши суграђани српске националности. Убице Александре, Михајла и Марије Зец били су припадници резервне јединице МУП-а. Упркос признању злочина, њихови извршиоци никада нису кажњени. Не поновило се. Град Загреб и Српско народно вијеће – стоји на спомен-плочи.