Мало се помиње насиље над Србима у Загребу, Сплиту и осталим градовима у СР Хрватској, чиме су заправо и почели ратови из 90-тих.
Тако се данас навршава 27 година од убиства српске породице Зец у Загребу, коју су ликвидирали припадници резервне јединице Министарства унутрашњих послова Хрватске (то су били обични криминалци којима је Туђман давао полицијске значке), под командом Томислава Мерчепа.
Имућна породица Србина који се бавио прерадом меса брутално је убијена само зато што су рођени као Православни Срби (иако је супруга Марија пореклом Хрватица али је сматрана за Српкињу пошто се удала за омраженог Православца). Приликом привођења, 7. децембра 1991. око 23 часа, испред њихове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћерку Александру.
Муниб Суљић их је најпре одвео у хотел “Панораму“, а одатле на Сљеме где их је убио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају.
Неколио дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат од стрица Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске. Преостало двоје деце породице Зец, Гордана и Душан, преживели су јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.
