О злочинима Рамуша Харадинаја и његових јединица подаци се прикупљају од 1994, а најстрашнији су чињени 1998. и 1999, међу којима су свирепа убиства и силовања албанских жена.
Доктор Зоран Станковић, сада председник Координационог тела за Прешево, Медвеђу и Бујановац, који је деведесетих био шеф Комисије за испитивање злочина, пружио је „Блицу“ на увид документацију о три убиства; мајке и ћерке Албанке, и српског полицајца.
Претучене и силоване
За свирепо мучење и убијање мајке и ћерке Љ. К. (45) и Р. К. (19) августа 1998. у близини Суве Реке осумњичени су припадници ОВК под директном командом Харадинаја. На одећи жртава на албанском језику је било исписано „српске курве“. Обдукцију је обавио албански доктор М. Р. који, према речима др Станковића, и данас живи у Приштини. Обе су убијене из близине хицима у главу из ватреног оружја, а мајка је имала и завезану кесу око главе због које се гушила.
Мајка је стравично претучена, тако што је већина тела у модрим подливима, нарочито по леђима и ногама са задње стране. Обдуцент је закључио да су те повреде настале замахивањем тешког тупог предмета. Ћерка је пре смрти вишеструко силована, а такође има више повреда по телу и лицу. Претпоставља се да су жене мучене и убијене поред пута, где су тела и затечена.
Масакрирани полицајац
У исто време, средином августа 1998, пронађено је масакрирано тело српског полицајца С. П., кога су, како се сумња, заробили припадници ОВК такође под директном командом Харадинаја. Неки делови тела недостају и они су откинути жртви. Откинута је лева рука из рамена, избијено је лево око, као и лево уво. Одсечен је врх носа и десна уво, а са ногу и тела на појединим местима скинута је кожа и нанете су дубоке ране. На жртви је констатовано више прелома главе, ребара, кључних кости… Закључује се да је полицајац умро делом од разарања можданих ткива нанесених шиљком и искрварења од спољашњих и унутрашњих рана. Био је у униформи и код њега су пронађени хемијска оловка, чешаљ и мала икона.
Др Станковић каже да је државна комисија, чији је био председник током деведесетих година прошлог века, од почетка рада Хашког трибунала слала доказе.
– Све доказе које имамо слали смо у Хаг. После демократских промена 2001. тадашњи министар правде Владан Батић је поново прикупио све доказе и послао их Трибуналу – објашњава др Станковић.
Он наводи да би било добро да је у Француску отпутовала српска делегација коју би предводили министри, а у њој би морали да буду стручњаци тужиоци, обдуценти, истражне судије…
Сведочење Албанке
О зверствима која је лично починио Харадинај постоји сведочење Албанке Љ. К., које је „Блиц“ већ објављивао. Она је маја 1998. отета са групом Албанки и Ромкиња и одведена у логор на планини Јуник, близу границе са Албанијом. Чим су ушли у логор, видели су стравичан призор. Два масакрирана српска полицајца била су везана за дрво. Полицајци су, како је Љ. К. касније сазнала, отети у заседи код места Раставица.
Све жене су виделе да су им били одсечени делови тела и извађене очи, а у ране им је стављана со. Полицајци су још били живи и због страшних болова су јаукали. Према речима Љ. К., Харадинај је тада пришао полицајцима са укљученом моторолом подешеном на фреквенцију српске полиције. Извадио је нож и почео да их коље. Према сведочењу Љ. К., Харадинај се, након што је убио полицајце, окренуо отетим женама. Везао јој је руке бодљикавом жицом, од чега и данас има ожиљке, и силовао је. Истовремено је несрећну жену секао по телу ножем којим је убио полицајце. Још неколико жена из те групе Харадинај је такође силовао и мучио. Љ. К. је након неколико дана изведена у групи на стрељање, али је успела да побегне и напусти Косово.
Иначе, Харадинај је у Хагу ослобођен за злочине из 1998, а српска држава сада инсистира на злочинима из 1999. јер се командант ОВК за област Дукађини (Метохија) брани да му је већ суђено за 1998. годину.
Шокантне фотографије
„Блиц“ је имао увид у документацију о истрази убиства мајке и ћерке, као и српског полицајца, али из поштовања према жртвама нисмо хтели да објавимо њихова пуна имена.
Део извештаја су и веома узнемирујуће фотографије са лица места и са обдукције које потврђују налазе, а које такође нисмо желели све да објавимо, већ само две фотографије са увиђаја.
Нестали докази
Зоран Стијовић, некадашњи припадник ДБ задужен за Косово, рекао је раније за “Блиц” да су нестали прислушкивани разговори вођа ОВК које је имао ДБ Србије. Ти пресретнути разговори нису достављени ни српском ни хашком тужилаштву и њихова судбина до данас није позната.
Извор: blic.rs
