Сава Дечанац, рођен као Ђорђе Бараћ, био је значајна личност у Српској православној цркви и српској историји. Рођен је 1. октобра 1831. године у селу Гњеждане код Новог Пазара. Основно образовање је стекао у манастиру Високи Дечани, где је и замонашен на Божић 1854. године.

Током свог живота, Сава Дечанац је имао бројне улоге које говоре о његовом ангажману не само у црквеном, већ и у народном животу. Рукоположен је за ђакона и јеромонаха, а касније је постао духовник дечанског метоха у Пироту. Његов пут га је одвео и у Београдску богословију, а по повратку из Русије, постао је ректор Богословије у Призрену.

У време српско-турских ратова (1876/1878), Сава је био командант устаника, а учествовао је и на Берлинском конгресу 1878. године. Као епископ Жички, он је био активан у многим аспектима живота српског народа, посебно у подизању духа и културе у тада поробљеном делу Косова и Метохије.

Сава Дечанац је умро 17. маја 1913. године у Чачку, а привремено сахрањен у манастиру Жичи, али је његово тело касније пренето у манастир Високи Дечани, где је и остао, по његовој жељи.

Осим његовог живота и рада, постоји и значајно дело под називом „Сабрана дела: Посланице и беседе, Цркве и манастири, Историјски списи“ које представља скуп његових радова и говори о његовом доприносу култури и духовности.

Сава Дечанац на Берлинском конгресу: Имајте сажаљења за народ који је доспео на ивицу понора

Господо, имајте сажаљења за патње народа са којим се веома рђаво поступало и који је доспео на ивицу понора, за робове бачене под ноге и лишене сваке наде. Кад је Свемогући Господ у свом милосрђу ставио у Ваше руке судбину тих људи, поробљених више векова, на иначе класичној земљи, и кад су велике европске силе прихватиле племенити задатак да побољшавају судбину несрећног становништва овог дела Европе, будите у овом узвишеном тренутку очеви и доброчинитељи заборављеног народа Старе Србије…

…Због тога још једном дижемо наш глас пред европским скупом и тражимо да према нама има милости и да нас не препусти овом крвавом и свирепом ропству. Ако не може да нам осигура слободу, нека нам бар обезбеди извесну аутономију и личну безбедност“ – део је беседе Саве Дечанца на Берлинском конгресу.