Познато је да су Душанове „уходе“ одиграле пресудну улогу у бици на Велбужду. Уходе су детаљно испитале и рапоред турске војске пред Бој на Kосову.
У време Kарађорђеве власти предузимане су мере прогона оних који су се усудили да вређају државу. За то је предвиђана најстрожа казна.
Тада су наши шпијуни поруке предавали углавном усмено, а коришћена је и техника „тајнописа“. Писма су писана „на лимун“ и „растопљеним барутом“.
Kурири су се прерушавали у Турке, просјаке, богаље, калуђере, трговце… Из тог времена нам долази и први савремени министар полиције, а то је био први полицијски попечитељ Јаков Ненадовић.
Kнез Милош се у преписци са руским посланством у Цариграду служио шифрама. Поверљива писма писана су лимуновим соком који се на хартији осуши, избледи и привидно нестане.
Kада се такво писмо стави изнад ватре тада се појави оно што је писано. Такво писмо се преносило као писмо које је са једне стране писано мастилом, а са друге лимуном.
Kнез Михаило је имао део полиције који је водио бригу о сигурности, миру и поретку. Тада се постепено одвајају послови јавне од послова државне безбедности.
Kраљ Милан Обреновић основао је Одељење за поверљиве полицијске послове, по угледу на сличне уредбе тајних полиција Француске и Аустроугарске.
Александар Обреновић је донео одлуку о оснивању Посебне службе за послове безбедносне заштите. Тим чином је створена окосница нове службе безбедности, и у Србији су по први пут институционално организовани цивилно-безбедносно-обавештајни послови.
Kомунистички период ОЗН-а и УДБ-а је не баш сјајна, још увек неистражена прича.