Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, и налази се у близини Kраљева. Овај манастир подигао је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у његовом подизању имао је и његов брат, Свети Сава (Растко Немањић).
Манастир је “распет” између Истока и Запада јер тврде да се налази на једнакој удаљености од Цариграда и Рима, те је због тога, како кажу, посвећен Христовом распећу.
Оно што већина људи прво примети када је у питању ова импозантна грађевина јесте њена боја, будући да нема баш много манастира на свету који су тако интензивно црвене боје.
Прича о пореклу боје манастира везује се за Светог Саву, који је једно време боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године наредио извесне промене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији XIII века црква је премалтерисана и обојена у црвено.
Историчари уметности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видео храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са веровањем да црква почива на крви мученика и да је то на симболичан начин оживотворено у боји цркава, па је из тог разлога захтевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин.