Док католички свештеници ретко носе браду, она је нека врста заштитног знака њихових колега са Истока. Брада коју носе свештеници и монаси православних цркава неодвојиви је део њиховог црквеног идентитета и има дугу традицију.
У старозаветној књизи Левит постоји сцена у којој Мојсије миропомаже главу свог брата Арона установљавајући на тај начин службу свештенства. Миро се сливало Арону низ браду, а брада коју данашњи свештеници носе је симбол овог обреда.
Сличан симбол представља и епитрајиљ, дугачко платно које стоји око врата и спушта се скоро до стопала и без којег свештена лица не могу да врше службу – крштења, опела, исповедања…
Осим овога, стари црквени списи казују и да је брада украс мушкарца и симбол мушкости. Њено бријање представља срамоћење човека. У 3. књизи Мојсијевој стоји: “Не стрижите косе своје уокруг, ни грдите браде своје” чиме се свештеним лицима фактички забрањује да се брију.
По предању, браду је носио Исус Христ, као и сви његови апостоли.
Слично, свештена лица Српске православне цркве, кажу обичаји, требало би да носе “пуне” браде, без естетских обликовања и сређивања која прате данашње модне трендове.
