Зоран Радојичић, први на листи „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“, специјалиста је дечије хирургије и дечије урологије и један од највећих стручњака за ту област у читавом региону
Поред функције директора на Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој, Радојичић је и редовни професор на Медицинском факултету у Београду.
Основне студије на овом факултету завршио је 1989. године, а у Тиршовој ради од 1991. Магистрирао је седам година касније, да би 2006. одбранио и докторат на овом државном факултету. Аутор је бројних радова у угледним међународним публикацијама. Са групом најеминетнијих светских експерата писао је о најактуелнијим начинима лечења дисфункција бешике и умокравању код деце. Усавршавао се годинама на најугледнијим клиникама у Данској и широм Сједињених Америчких Држава.
Члан је Европског удружење за педијатријску урологију (ЕСПУ), Европског удружења дечје хирургије (ЕУПСА), члан Надзорног одбора Буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда која се не могу успешно лечити у Србији. Координатор је Министарства здравља за педијатрију и дечју хирургију.
2016. године је уврштен у Оксфордову енциклопедију успешних људи Србије. Објавио велики број радова и представљао их на значајним светским конгресима, као и на Америчкој педијатријској академији.
Ради на унапређивању програма трансплантације бубрега и на увођењу програма трансплантације јетре код деце у Србији.
Са својим тимом залаже се за изградњу нове дечје болнице у Београду у којој ће деца имати и просторне и организационе услове лечења као оне које имају њихови вршњаци у развијеним земљама у свету.
Због великог знања, али и изврсног односа са пацијентима, односно децом, стекао је велику репутацију. Присећајући се својих професионалних почетака, Радојичић је у једном интервјуу признао да се умало није онесвестио при првом сусрету са операционом салом.
– Током студија са групом колега сам присуствовао хируршкој интервенцији. Позлило ми је и готово да сам се онесвестио. Очекивао сам да професор буде груб и да се ту завршава свака нада да ћу икада постати хирург. На моје изненађење професор је рекао: „Овај мали ће бити добар хирург, зна за страх, имаће добар осећај и разумевање за пацијента.“ Неочекивана подршка ми је значила у наредним годинама и у многоме определила мој избор. Сетим се те реченице и данас, када предајем студентима. Уочим интензивне унутрашње борбе младих људи и циљ ми је да их подржим и када је знање у питању и када се ради о развоју капацитета личности за изазове професије. Верујем да су добри лекари они који успевају да се изборе са изазовима на оба фронта – рекао је Радојичић.
Како се у биографији наводи, рођен је 24. октобра 1963. године у Лазаревцу. Ожењен је Тијаном, која је његова највећа подршка. Поносан је на синове Ивана и Огњена, који су стасали у сјајне младе људе.
Извор: informer.rs
