“Не пада снег да прекрије брег, него да свака зверка покаже свој траг”
Једна од тих зверки, госпођа Зорана Михајловић, дубоко је оставила утиснут траг у свему ономе што се назива неморал, примитивизам и популизам.
Уместо да говоримо о личности која је у свом ресору низала резултате, унапредила енергетску ефикасност, положај рудара… ми данас говоримо о екс министру рударства и енергетике која је постала синоним за чизмице, ташнице, машнице… на то се и свео читав њен рад и допринос који је пружила грађанима Србије, на промоцију себе саме али и интересе ментора у чије је амбасаде свакодневно одлазила на брифинге.
Своје конференције претварала је у модне писте на којима је излагала вишемилионске колекције али и користила их за обрачуне са страначким колегама, одајући утисак “безкомпромисног” борца кога штити неко много “јак”. Пошто се 23. октобра 2022. године доказало да тај “јак” нису ни грађани Србије, ни странка чији је била члан а ни председник Александар Вучић, остало је јасно да се радило о јаком утицају страних интереса и компанија. Утицај под којим је сама и својом вољом потпала и под којим се налази данас.
Србија није више она која интересе таквих ставља изнад својих, онда и логично зашто Зорана Михајловић није више тамо где је била, али и много логичније зашто је данас ту где је јесте.
Осим скупих ташница, кадар попут Михајловић нуди и врло јефтин морал, принцип и дигнитет.
Михаило Јањић, Центар за националну политику