Очекивано формирање Заједнице српских општина (ЗСО) на КиМ, око кога су постигнути сви потребни консензуси, како на међународном плану, тако и од стране Приштине, која је дуго опструисала ово питање, представља историјску победу и гарант опстанка српског народа у нашој јужној покрајини.
Са друге стране, у питању је и много више, односно последње парче мозаика које комплетира пажљиво и мукотрпно грађен мозаик „српског света“, који је подигнут на темељима и згариштима протеклих страдања нашег народа, од Хрватске и Босне и Херцеговине, где су као и на КиМ Срби били убијани и протеривани, до не тако давних покушаја затирања српског идентитета у Црној Гори.
Данас, ситуација је битно другачија и све снажнија, уједињена Република Српска, наравно уз Србију са којом чини природну целину, представља камен темељац „српског света“. Битно је другачије и у Црној Гори, где се српски народ ослободио вишедеценијске кампање затирања националног идентитета под патронатом монтенегринских суверениста оличених у црногорском председнику Милу Ђукановићу, и сада може слободно да преко својих представника учествује у највишим структурама власти.
Чак и у изразито антисрпској, али дубоко политички поларизованој и подељеној Хрватској, српска заједница има све већи утицај, јер њени представници у Сабору све чешће представљају „тас на ваги“ који одлучује која ће хрватска политичка опција бити на власти. Далеко релаксираније је и у Северној Македонији, која је пре свега ступајући у иницијативу „Отворени Балкан“ оснажила своју економију, али и ојачала везе са Србијом као својим традиционалним савезником.
Ако се све то узме у обзир, ЗСО ће, као последњи, али неописиво важан камен, представљати завршни део у обновљеној грађевини српског етничког корпуса, којем преостаје само да сачека нека још боља времена и повољнију расподелу „карата“ на глобалном нивоу како би заокружио своју позицију на просторима историјског постојања нашег народа.
