Жути картел и даље хара Србијом!

Овај модус операнди – покради свој народ док си на функцији, па изнеси све што си покрао и бежи преко, јесте модел по коме је функционисала жута олош елита

Вест да је некадашња перјаница жутог правосуђа, Слободан Хомен, организатор пљачке државног ордења, вратила је из медијске илегале на насловне стране једног од највећих негативаца из времена владавине злогласног ДОС-а.

Бивши државни секретар у Министарству правде за време владавине Демократске странке, и истакнути члан некадашњег озлоглашеног Отпора, нашао се у центру скандала какав није виђен годинама у нашој земљи.

Хомен, који је сада адвокат, осумњичен је као један од главних актера у пљачки десног крила Палате „Србија“, из које је нестало чак 43.000 комада државног ордења.

Тужилаштво је, након опсежне истраге, издало налог за његово хапшење. Детаљи истраге откривају да је Хомен, заједно са још девет особа, испланирао и извео крађу на изузетно софистициран начин, користећи своје знање и везе унутар правосудног система.

Инцидент је шокантан, а Хомен иначе има завидну прошлост као колекционар одликовања Kраљевине Србије и Kраљевине Југославије. Иако је одбацио умешаност у почињено недело, то што је страствени сакупљач одликовања баца сумњу на њега као особу која је имала највећи мотив да учествује у оваквој операцији. Осим патолошке страсти ка масовном сакупљању ордена и одликовања, Хомен је познат као особа која воли да згрће материјална средства, па је и користољубље вероватно итекако присутан мотив у овом непочинству.

Због крађе у коју је умешан, Тужилаштво је дало налог да се за њим распише и потерница. Дрски Хомен је чак негирао да је у бекству и на потерници, иако је признао да није у Србији, обзиром на то да последњих година живи у иноистранству. Хомен се у тренутку објављивања детаља о пљачки века у Србији, налазио у Дубаију, што је сасвим прикладна локација за особу која је згрнула огромну количину новца док је харала и била на власти.

Отпораш задужен за финансије, архитекта успостављања жутог судства у Србији и немилосрдни прогонитељ политичких противника
Слободан Хомен је дипломирао на Правном факултету, а затим се дошколовавао на Харварду, где је завршио Јохн Ф. Kеннедy Сцхоол оф Говернмент Еxецутиве Нетwорк Програм.

Kрајем деведесетих био је активан у Студентској иницијативи, организацији која је произашла из Студентског протеста 1996/1997. Хомен је један од оснивача некадашњег злогласног Отпора, чији је циљ био рушење Слободана Милошевића, али и извоз обојених револуција у све земље које су биле неподобне интересима САД. Хомен је у Отпору био задужен за финансије, иако је по струци правник, а прича се да ни цент није могао да прође мимо Хоменових прстију, који нису нимало били одбојни на паре, које су махом стизале тада из иностранства, што на рачуне, што у кешу. Чак су његови најближи сарадници често говорили да има јако лепљиве прсте, када је у питању вођење рачуна о финансијама. У деловању за Отпор није био нарочито храбар, па је у неколико ситуација, наводе упућени, радо ,,певао о отпорашким саборцима“ Милошевићевој милицији.

У периоду од 1996. до 2007. године бавио се адвокатуром, затим је у хронично неуспешној Влади Мирка Цветковића (2008-2012) био државни секретар у Министарству правде. У марту 2011. године Влада Србије именовала га је за координатора за односе са јавношћу.

Хомен је био члан Главног одбора Демократске странке, а био је и њен народни посланик у периоду 2012-2014. Фебруара 2014. године напустио је Демократску странку и прешао у Социјалдемократску странку Бориса Тадића.

Главни архитекта жуте тзв. реформе правосуђа – створио хоботницу која и данас дрма Србијом
Остао је упамћен као сива еминенција министарства правде у време док је био државни секретар, сматра се архитектом тадашње жуте тзв. реформе правосуђа, а која је била сеча нашег правосудног система и деградација од које наше судство ни до дана данашњег не може да се опорави. Заједно са тадашњом министарком правде Снежаном Маловић ведрио је и облачио, а последице тога видимо и данас, обзиром на то да гро нашег судства и даље ћине тзв. жуте судије, које још увек штите битне чланове те жуте хоботнице.

Хомен је био препознатљив и по брутално непријатељском односу према тадашњој опозицији и важио је за нарочито арогантну особу док је био у позицијама моћи. Видимо да га дрскост није напустила ни након пада жутог картела са власти, што показује његово учешће у безобзирној пљачки која је уздрмала Србију.

Након демонстрација после којих су нападнуте просторије Демократске странке, тачније њена тадашња централа у Kрунској, Хомен је, бесан што је пострадала централа тадашњег седишта зла у Србији, изјавио да ће одговор државе на то ,,бити језив“, ваљда мислећи да ће се правна држава обрачунати са кршењем закона и вандализмом. Но, сада можемо да се запитамо шта би ,,поштени“ Хомен рекао на актуелну ситуацију поводом дрске крађе у СИВ-у и да ли би волео да одговор правне државе према починиоцима овог недела, па и према њему лично буде језив?

Хомен није изнео само историјски вредне предмете,него и материјалне. Осим ордења, покрадено је и бројно драго камење, злато, платина, бело злато, дијаманти, смарагди. Kао што видимо, озбиљан лоповлук је на делу, а на челу тог лоповлука је бивши државни секретар Министарства правде, жути Слободан Хомен.

Хоменов пљачкашки модел исти као и Ђиласов, у време жуте градске власти отимао за себе најатрактивније локације
Овај модус операнди – покради свој народ док си на функцији, па изнеси све што си покрао и бежи преко, јесте модел по коме је функционисала жута олош елита, којој је припадао и Хомен. То су углавном били некадашњи функционери Демократске странке, која се у међувремену распала на безброј делова, али сви ти жути комби деривати су део истог менталног склопа. За време владавине ДС, Хомен је ведрио и облачио, отимао бројне атрактивне локације и то у време градоначелниковања Драгана Ђиласа, који са својом групом људи и организацијом баштини сличне погледе на свет као Хомен и кога и дан-данас штити од одговорности за бројна недела, управо жуто судство односно картел, који је створио Слободан Хомен.

Тај правосудни картел тежак је камен око врата данашње Србије, а најодговорнији за то управо јесте Хомен. Демократе (само на речима, не и на делима) су тада мислиле да ће владати вечно, а да ће се у случају да изгубе на изборима брзо вратити на власт и да ће их штитити хоботница коју су они формирали. Управо због тога многи жути лопови никада нису одговарали за организовану и систематску пљачку државе Србије и издају државних интереса, јер врана врани очи не вади.

Хомен је навикао да крши закон и да врши антидржавно деловање још док је био опозиција и Отпораш, а када је постао власт додатно се пробахатио. Поставља се питање како је могуће да некадашњи државни чиновник има бројне луксузне некретнине, неколико вила, и то на најатрактивнијим и најскупљим локацијама и у деловима града као што је Врачар. Хомен има позамашно богатство и на своје име формално, а далеко више има нелегално стечене имовине коју је успео да сакрије од званичног повезивања са сосптвеним именом.

Слободан Хомен стоји и иза несрећног покушаја истеривања музеја старих аутомобила, јер је бацио своју халапљиву шапу на локацију на којој се тај музеј налазио. Хоменов отац Боривоје је такође умешан у бројне малверзације са земљиштем и објектима и градњом на атрактивним локацијама. Отац и син су градили стамбена здања на најлуксузнијим локацијама, попут Врачара, где је квадрат достизао и 4.000 евра. Поставља се питање порекла тог новца, а нема сумње обзиром на то да се ради о припадницима злогласног жутог предузећа, да је највећи део тих средстава просто исисан из државне касе и злоупотребама преливен у приватне џепове.

Породица Хомен – клан који је наставио да делује и након пада жуте хоботнице са власти
Слободанова сестра Јелена, такође је била умешана у малверзације, о чему је писала Пиштаљка, а паре из Фонда за развој је користила за развој сопственог бизниса (доказано за 360 хиљада евра). Она је такође била укључена у све бизнис подухвате Слободана и Боривоја Хомена.

Родитељи Слободана Хомена – Боривоје и Душанка су у јулу 2002. године преко предузећа Инова оштетили Београдске електране за 2,25 милиона динара (37.500 евра, по курсу од 60 динара за евро), приликом испоруке двоструко повећавајући понуђену цену регулатора набављених ван конкурса.

• Претпостављамо да је новац или трошен за финансирање Отпора, или је подељен са неким из Београдских електрана, а можда је све отишло и у његову фирму. У сваком случају, поднећемо кривичну пријаву, за коју је предвиђена казна затвора и до три године – изјавио је тада Бојан Станојевић из Извршног одбора Скупштине града, али од кривичне пријаве није било ништа. Спекулисало се да је клан Хомен био повезан и са неким од најјачих регионалних наркокланова.

Да ли је Хомен саучесник у чувеној пљачки златаре која се десила 1992. године
После пљачке Златаре Мајданпек јула 1992. Воја Божиловић, који је извршио упад, отишао је званично наводно у кућу свога оца у Kалничкој улици и тамо сакрио плен. Незванично, како тврде добро упућени извори у догађаје из тог времена, он је отишао у стан свог колеге са факултета, Слободана Хомена, у Kнез Михаиловој улици у Београду, само неколико стотина метара од опљачкане златаре.

Накит је на чудан начин пронађен, наводно, у кући Божиловићевог оца. У својој изјави пред судом Божиловић је признао извршење пљачке продавнице Златаре Мајданпек и тврдио да је истог дана када је ухапшен одведен у стан свога оца где је присуствовао претресу. Том приликом је пронађена само једна ручна бомба. Следећег дана је Божиловић поново доведен у Kалничку, али је овога пута био у гаражи, док су инспектори изненада, у већ претресеном стану пронашли бомбу, шкорпион с пригушивачем и скоро четири килограма накита.

Kако наводе добро обавештени извори, дан пре другог претреса у полицију је отишла Душанка Суботић-Хомен, адвокат и тадашњи синдикални функционер, иначе мајка Слободана Хомена, и предала торбе које је Божиловић оставио у стану њеног сина, а у којима су се налазили докази извршеног кривичног дела. Душанка Хомен је тврдила да њен син није знао шта се у поменутим торбама налази све док није чуо разлоге хапшења свог пријатеља, када је поменуте торбе отворио и исте одмах предао полицији. Већ тада утицајна породица Хомен сматрала је неприличним да се име једног њеног члана доводи у везу са тако тешким злочинима, па је преко својих веза испословала да се докази подметну у стан у Kалничкој и да из судских списа нестану сви трагови који би указивали на евентуалну умешаност Слободана Хомена.

Републички одбор за решавање о сукобу интереса закључио је на седници од 22. јуна 2009. године да су Слободан Хомен и Небојша Ћирић, државни секретар у Министарству економије, прекршили члан 6 Закона о спречавању сукоба интереса, који прописује да је функционеру „забрањено да јавну функцију користи да би утицањем на одлуку законодавне, извршне или судске власти остварио корист себи или другом, стекао неко право или погодност, закључио правни посао или на било који начин интересно погодовао себи или другом“. Пре тога је Ћирић проследио Министарству правде допис у коме се тражи да судови прекину сва суђења и замрзну извршења правноснажних судских одлука које се тичу радних односа, а Хомен је тај допис послао Врховном суду. Већ следећег дана Републичка влада је усвојила закључак којим се не прихвата препорука Републичког одбора за разрешење поменуте двојице.

Срамотно је да бивши високи државни функционер спадне на овако ниске гране да буде упетљан у скандал и непочинство епских размера. Посебно је трагично што је то неко ко је својевремено био високи функционер министарства правде, и то не било какав високи функционер, већ онај који се у доба жутог режима котирао као сива еминенција тог минситарства и то чак и изнад ресорне министарке. Уместо да Хомен буде пример другима и оличење правне државе, дотакао је дно. Дочекао је да се скрива од органа и завршава на потерници.

Но, знајући да је реч о особи која је била важан шраф жуте хоботнице и њене правосудне хидре, нисмо нимало изненађени. Још смо мање изненађени ако имамо у виду његову отпорашку прошлост, а рекли бисмо да што се грбо роди време не исправи.