Према званичним подацима, БиХ, Хрватска, Србија и Црна Гора поседују наоружање испод лимита прописаних Споразумом о подрегионалној контроли наоружања.
Те податке добила је посланица Независног блока у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ Аида Баручија, када је затражила од Министарства одбране БиХ да јој достави конкретне информације које се односе на регионалну равнотежу у наоружавању, пише „Кликс“.
Како се наводи, у званичном документу пише да је лимит за поседовање борбених тенкова, без обзира на њихово стање или исправност, БиХ и Хрватској 410, Црној Гори 77, а Србији 948, а реално стање је да ОСБиХ поседују 325 борбених тенкова, Хрватска 232, Србија 464, док Црна Гора не поседује тенкове.
Лимити за наоружање у већини категорија су готово подједнаки за БиХ и Хрватску, Црној Гори су најмањи, док су највећи Србији.
Додаје се и да је Србија у периоду од 1. јануара 2019. године до 12. септембра 2019. године увела у употребу један борбени авион МиГ-29 за потребе Оружаних снага, а који се до сада водио као средство за истраживање и развој, тако да се укупан број средстава није мењао и тренутно поседује 10 борбених авиона МиГ-29.
У наведеном периоду Србија је смањила број средстава у категорији борбених тенкова за 25 комада типа Т-55, артиљерије за пет комада (ВБР 128мм М-63 ПЛАМЕН), а Министарство одбране БиХ наводи да су ова средства извезена.
У категорији борбене авијације Србија тренутно у употреби у Оружаним снагама поседује 81 борбени авион, што износи 56,64 одсто дозвољеног лимита. Када се ради о Хрватској, она од 1. јануара 2019. године до 12. септембра 2019. године није уводила у употребу средства ограничена Споразумом о подрегионалној контроли наоружања, и у том периоду је смањила број средстава у категорији борбених тенкова за десет комада типа Т-55.
Министарство одбране БиХ тврди да се на основу размењених годишњих информација, инспекцијских извештаја и обавештања земаља-потписница Споразума о подрегионалној контроли наоружања (БиХ, Хрватска, Србија, а накнадно и Црна Гора) може закључити да све државе-чланице поседују наоружање испод лимита прописаних споразумом, те да није било његовог кршења.
„Међутим, питање модернизације средстава и опреме је у директној зависности од издавања буџетских средстава за те намене, као и од других извора за замену средстава и опреме, попут донације, са потребним улагањима у додатни ремонт или без њих“, наводе из Министарства одбране БиХ.
