Брагоје Јововић добиће улицу у Београду, одлучила је Комисија за споменике и називе тргова и улица, а тиме ће бити усвојена иницијатива заменика градоначелника Горана Весића коју је поднео у својству грађанина.
У образложењу иницијативе се наводи да је Јововић 10. априла 1957. године извршио атентат на озлоглашеног челника усташке Независне Државе Хрватске Анту Павелића, што се догодило на дан када су усташе у Аргентини славиле оснивања њихове нацистичке државе, тзв. Независне Државе Хрватске.
- Као херој српског народа, Благоје Јововић извршио је атентат на највећег злотвора у српској историји, усташког поглавника Анту Павелића. Стотине хиљада Срба убијено је на најмонструозније начине од стране Павелићевих усташа у НДХ. Овај зликовац основао је у Јасеновцу и логор за српску децу, као и логоре не само за Србе већ и за Роме, Јевреје, муслимане и антифашисте – објаснио је Весић.
Он је изразио наду да ће овај предлог наићи на одобравање јавности и да се неће наћи „неки српски историчари који ће нас убеђивати да Јововић, који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца које историја памти, није херој“.
Преминуо 1999, после прве и једине посете Југославији
- Благоје Јововић преминуо је 2. јуна 1999. године. Двадесет година касније, с временске и историјске дистанце, сматрам да је време да се Београд и Србија одуже Јововићу те да добије улицу у Београду – навео је Весић.
Комисија је предложила да име Јововића добије Загорска улица у Земуну, а усвојила је и иницијативу Друштва за улепшавање Врачара да се постави спомен-плоча српском глумцу Властимиру Ђузи Стојиљковићу на фасади зграде у којој је живео у Новопазарској улици.
Стојиљковић је рођен 1929. године у месту Ражањ. Професионалну каријеру је започео 1951. године у Београдском драмском позоришту.
Често је гостовао у бројним представама. Велику популарност је стекао филмом „Љубав и мода“ и улогом Родољуба Петровића у серији „Позориште у кући“.
