На северу данашње Италије налази се град с најсавршенијим обликом на свету. Палманова на северу је типичан пример утврђења у облику звезде и уједно тип утврђења који се први пут појавио у 15. веку у Италији (тадашњој Млетачкој републици).
Млетачка република га је основала 1593. године како би прославила 22. годишњицу победе Млетачке републике над Османским царством и како би заштитила италијанско полуострво од даљих османских напада, пише Национална географија.
У питању је јединствена деветострана звезда коју је осмислио Винченцо Скамози.
Сматра се да је Палманова била највеће утврђење у Европи у то време. Имала је три улаза: Удине, Аквилеја и Чивидале дел Фријули и 18 радијалних главних улица. Оне су доводиле директно до центра града где је био смештен Велики трг, а у центру града се налазила и Палате Проведиторе.
Палманова је пре свега замишљена као утопија, место где је све требало да буде идеално. Нацрт тврђаве и зграде су били геометријски савршени. Путеви су били пажљиво конструисани и сваки део града је имао посебну сврху. Замишљено је да људи који ту живе деле исту количину земље и одговорности.
Ипак, упркос одличним условима, нико није желео да се досели у овај град. Влада није знала зашто. Били су толико очајни да су 1622. помиловали многе затворенике и дали им имовину у Палманови. Тако се испоставило да су први становници Палманове били бивши затвореници.
Иако је технички тврђава, Палманова никад није видела праву борбу. Млетачка република је овде владала скоро 200 година и кроз целу историју, Палманова је била освојена само три пута.
На почетку 19. века, Палманову је освојио Наполеон Бонапарта, који је додао још војних зграда и изградио још један зид у облику звезде изван града како би заштитио центар од артиљерије непријатеља. Убрзо, Палманова је дошла под аустријски утицај и припојена је модерној Краљевини Италији 1866. године.
Током Првог и Другог светског рата, италијанска војска је користила Палманову као складиште и базу где су смештали рањенике.
Палманова је 1960. године постала Национални споменик.