Поштовани предсједниче Црне Горе,
Пишем Вам одмах након што сам прочитала Вашу изјаву за помоћ Паризу због грозног пожара у њиховој катедрали.
Заиста, слажем се, то је велика трагедија за Француско историјско и културно наслеђе. За Европу уопште. Годинама сам жељела да одем у Париз управо због ове катедрале и ево на жалост нисам успјела. Искрено ми је жао због тога. Као сваком нормалном појединцу на овоме свијету жао ми је што је причињена толика штета изузетном културном добру и богомољи – прије свега.
Слажем се са Вама, да одмах треба реаговати и помоћи, јер смо ми Црногорци познати по томе да прискачемо у невољи и да пружамо руку свима којима је потребна. Подржавам Вас у овој несебичној намјери и вољела бих да смо сви ми попут Вас, отвореног ума и добродушне емоције за остали свијет.
Успут, кад Вам се већ обраћам, а признајем немам прилику да то учиним често, вољела бих да Вас упутим на неке ствари које сигурно нисте знали, јер да јесте, узимајући у обзир Ваше искрене намјере, до тога никад не би дошло.
Наиме, вјерујем да одавно нисте имали времена да посјетите Његошев маузолеј на Ловћену и његову родну кућу на Његушима која је најважније историјско наслеђе нас Црногораца. Морам Вам рећи да се све некако распада и не личи на ништа, камоли на историјско знамење. Кад прођете поред његове куће, имате осјећај да ће се сва онако јадна, трошна и напуштена сама од себе урушити и пропасти. Знам да Ви као предсједник једне озбиљне европске земље немате времена да често обилазите ове знаменитости, због тога ово и пишем.
Такође вјерујем, да одавно нисте били у Николином дворцу и музеју на Цетињу, чујем да је опљачкан и опустошен скоро до зидова. Кров прокишњава, некакве се ревије назови умјетности одржавају без Вашег знања. Износе скупоцјене предмете старе вјековима, заташкавају, мијењају историју – све Вама иза леђа.
Кад већ говоримо о паришким црквама, јесте ли знали да су прије пар недеља неки људи из власти хтјели да сруше крстионицу у Тивту? Да, вјеровали или не, нашу православну крстионицу у којој људи одлазе да буду ближе Богу. До душе, није позната као Нотер Дам али је намјена и једне и друге потпуно иста. Чула сам да вјековне тврђаве широм Црне Горе, које би требало да су туристичке атракције и државно знамење зјапе онако празне, урушене и да се у њима коте змије и дивљач. Чула сам да Дукља гори сваке године, и да нема више ни камена из древног доба.
Прије овог догађаја, заказано је било рушење још једне старовјековне цркве на Румији. Цркве! Рушење цркве! Вјерујем да о овоме не знате ништа, јер Ваше несебичне донације не би заобишле вашу вољену земљу.
Говорећи о донацијама, чула сам да дјечији дом „Младост“ у Бијелој једва опстаје на трошним зидовима. Немају средстава ни за дјецу ни за санације, људи скупљају новац и добровољно се организују да сирочад из дома некако преживе. Чула сам да је Которска болница у горем стању него спаљени Нотер Дам. Да немају ни гријања ни хлађења, да немају готово ни прозоре камоли нешто друго.
Чула сам да неке труднице умиру од сепсе због неуслова и глиба у породилиштима, да немају ни поштен оброк ни елементарне услове.
Чула сам до душе, да зграде из Титовог времена и даље опстају, као и пруге, путеви и инфраструктура и да се од тада још ниђе ништа није уложило, а да Ви не умијете направити ни булевар кроз Доњу Горицу – камоли ауто-пут, али у то не вјерујем.
Чула сам да се школе и вртићи по Црној Гори годинама не обнављају, јер немају донација. Да нам нека дјеца и даље путују козијим путевима километрима до школе. Да у неким мјестима у нашој велелепној земљи нема ни воде ни струје. Замислите да живите без воде и струје???
Чула сам да банка хране не може да нахрани гладни народ у Подгорици, а годинама волонтирају бесплатно и о јаду се црном забавише. Чула сам да је више од пола становника наше земље на бироу рада а друга половина осигурана на минималац. Чула сам да пензионери немају за хлеб а студенти за књиге.
Чула сам још, да бијела куга пријети нашој земљи. Да се омладина по хитном поступку расељава по Европи и Америци, да годишње хиљаде младих људи напушта своје домове, што је могуће истина, јер сам и сама отишла. Ја сам до душе отишла, јер сам се заљубила, али они чујем одлазе јер немају услова за голу егзистенцију. Чула сам да је неко затворио све могуће фабрике које смо имали, распродао готово цијело приморије а сјевер Црне Горе остао онако пуст и без живе душе препуштен духовима? Тај неко, као да је много журио па после њега није остало буквално ништа.
Јесте ли знали да се тренутно у Црној Гори не производи ништа?
Кад говоримо о културном наслеђу Париза, није згорег да Вас упутим на подгоричке галерије. На позориште и „КИДС“ који онако тужни сиромаши и необнављани годинама зује празни и без дешавања.
Вољела бих да Вам је све ово неко раније рекао, и да сте на вријеме сазнали што се дешава по нашој јадној осиромашеној и опустошеној земљици. Но вјерујем и одговорно тврдим, да сад, кад све знате нећете слати донације Французима прије него Црногорцима. Тврдим да нећете донирати за реконструкције туђих, а дозволити да се руше наше цркве. Тврдим да нећете бринути прије о европском него о нашем културном и историјском наслеђу.
Пишем Вам, у најбољој намјери јер дубоко вјерујем да нисте добро информисани о стању у Вашој држави, што није ни чудо имајући у виду ваше озбиљне послове и европске интеграције о којима стално причате, а ја признајем не знам што то значи, али Вам вјерујем.
Срдачно,
грађанка Црне Горе Јована Шекуларац
