Иза нас су још једни по реду, овога пута председнички избори у Црној Гори. Избори који се ни по чему не разликују од свих претходних који су одржани у овој „младој европској демократији“ откако је (помоћу силе, притисака и лажираног референдума) прогласила (у монтенегринском речнику омиљени израз је: обновила) своју независност.
Као и на свим претходним и на овим изборима доминирала cу у околностима абнормалне политичке транзиције (каква већ годинама влада у Црној Гори) уобичајена и »више него пожељна« средства уцена, куповине гласова, злоупотребе државних ресурса, ограничавања слободе изборног изјашњавања и малверзације изборном вољом грађана. Никако не смемо да заборавимо и на, нажалост, велику изборну апстиненцију гласача која је само олакшала победу оних политичких сила које су од Црне Горе направиле таоца глобалистичке политике САД и њених европских сателита.
У таквим околностима коначни резултат само је производ датог поретка ствари јер у атмосфери угушених људских права, у одсуству правде и закона, уз свеприсутну медијску цензуру и манипулативни изборни инжењеринг победити може само кандидат без стварног и суштинског легитимитета у народу, али са великим симпатијама код бриселско-вашингтонског естаблишмента; кандидат који је Црну Гору у потпуности подјармио евроатлантским интересима и од ње створио западну марионету и голо упориште проалбанске, а тиме дубоко антируске и антисрпске политике на Балкану.
Победа балканског „дон Корлеонеа„, Мила Ђукановића, најбољe сведочи о „успешности западног обрасца демократије“ који све од 2006. године влада у Црној Гори. У држави чији највиши званичници се отворено хвале да су признали тзв. Косово и увукли земљу у агресорски НАТО пакт упркос противљењу огромне (више од 80%)већине грађана ништа друго није могуће ни очекивати. Све супротно од тога било би у новокомпонованој монтенегринској политичкој доктрини перципирано као „ненормално и штетно по црногорске (читај: америчке) државне и националне интересе„.
Када бих морао да направим краћи резиме исхода председничких избора у суседној (али нажалост не и пријатељској и савезничкој) нам држави то би овако изгледало:
У Црној Гори поново је славила аутократија, јер демократија у том западном протекторату одавно не постоји.
У Црној Гори поново је славила корупција јер је правда у тој колонији НАТО пакта одавно склопила очи.
У Црној Гори поново је славила туђинска, окупациона чизма јер је слобода у њој одавно жртвована зарад „евроатлантске перспективе“ (читај: империјалистичких аспирација западног господара).
У Црној Гори поново је славио тиранин јер слободарски дух српског народа и даље „сном мртвијем спава„.
Српска Спарта јуче је осуђена да и наредне четири године настави путем свеопште политичке, економске, војне, културне и духовне пропасти, путем агресивне десрбизације свог државотворног бића и своје духовне суштине.
На друштвеним мрежама се одмах након затварања биралишта појавила фотографија једне старије жене која, обавијена у заставу САД, прославља победу Мила Ђукановића. Поглед на њу без сумње нас уверава у истинитост оне народне изреке да слика понекад говори више од хиљаду речи. А ова слика јасно разобличава сву суштину данашње Црне Горе у којој су чојство, јунаштво и слобода устукнули пред подаништвом, кукавичлуком и окупационим менталитетом.
Слика која приказује како присталице последњег европског диктатора славе (на лажима и крађи постигнуту ) изборну „победу“ је најбоља потврда да је Црна Гора данас окована ланцима ропства и да се налази на озбиљној (гео)политичкој, идентитетској и идеолошкој странпутици.
Али ничија није до зоре горела, па неће ни окупација трајати довека. Свануће дан када ће се Црна Гора вратити себи и својим српским коренима. Битка за правду и слободу никада није била лака али су оне на крају увек побеђивале. Пламен слободе распламсаће се у Његошевој дедовини и Црној Гори показати пут који ће је из таме заробљеништва одвести у светлост слободе.
Кад тад…
Данијел Игрец
Извор: vidovdan.org
