“Срби су 1918. окупирали Црну Гору.” рекао је недавно глумац Младен Нелевић. Колекција лажних, србофобних и аутошовинистичких изјава (анти)српских глумаца богатија је за још једну одвалу. Поново један епизодиста који читав живот игра споредне улоге покушава на себе свјетла рефлектора усмјерити пљувањем по Србима, кад већ не може глумом.
Оно што му се свакако мора признати да је овом изјавом барем идиота добро одглумио. Док је био за своје улоге у филмовима плаћен српским новцем онда му “српска окупација” није сметала. Нелевић је превазишао и највеће фалсификаторе, јер чак се није ни Ватикан усудио негирати српство Црне Горе, па је тако барски надбискуп стољећима носио титулу “примас српски”.
А шта се стварно одиграло те 1918.? Сви они Срби који се се одупирали турској окупацији бјежали су у црногорске планине и тамо настављали борбу против Отоманског царства. С временом су од слободне територије формирали државу, која је уз Дубровачку републику чинила дуго времена једине двије слободне српске државе. Црна Гора је била устројена као герилска, четничка држава са српском династијом Петровић. С правом звана српска Спарта била је утемељена на српском етносу, српској повијести, српском писму, обичајима и традицији. На попису становништва из 1909. 95 посто становника Црне Горе изјаснило као Срби. Краљ Никола је 1913., на захтјев Аустроугарске да јој уступи Ловћен, изјавио:
“Брдо Ловћен је Олимп српски, споменик је подигнут Божјом руком слободи и њезиним бранитељима…“
Као што су Њемци и Италијани имали више краљевских династија које су владале мањим државама, а понекад чак и ратовале, тако су се 1918. сукобиле династије Карађорђевића и Петровића. У Црној Гори није дошло ни до какве српске окупације већ до унутрашњег сукоба међу заговорницима те двије династије.
Један од најгорљивијих поборника Карађорђевића био је Секула Дрљевић. Сматрајући да као Карађорђевићевац имао право на министарско мјесто у југославенској влади, након што га није добио из ината почиње радити на стварању црногорске нације, црногорске цркве, црногорског језика и химне. За своје идеје није успио придобити становништво Црне Горе, па је протјеран уточиште нашао код Павелића у НДХ. Током рата је писао у усташким новинама и подстрекивао злочине над Србима. Неколико мјесеци по завршетку 2. свјетског рата, док се у Аустрији припремао за бијег у Латинску Америку убили су га сами Црногорци. Но, Дрљевићеве идеје једва су дочекали Броз и Ђилас који су у склопу своје политике “слаба Србија јака Југославија” насилно створили црногорску нацију 1945. године.
Све је ово познато из историје, али Нелевићу то не смета да измишља српску окупацију. Добро да Црногорци више нису под српском окупацијом па им је слобода доњела многе дивне тековине међу њима и ову наказу која ће их представљати на Еуросонгу. Слобода од српске окупације доњела им је и криминалца Милу Ђукановића и његов најдуготрајнији криминални режим у Европи, који затвара опозицију и убија свијетски признате интелектуалце попут Саше Марковића (Манифест против империја), доњела им је препознатљивост у цијелом свијету по шверцу цигара, доњела им је шиптарско аутономаштво у Улцињу…
Један стари Црногорац, професор електротехнике испричао ми је сљедећу причу: “Имао сам непуних седам година кад ме отац првог дана школе довео до учионице и рекао: Сине запамти ти си Србин. Црногорац који није Србин је нечије копиле!”
Лако се данашњим монтенегринима и милогорцима бранити од измишљене српске окупације, али како се обранити од њихове сопствене историје која је у црногорском уџбенику из 1911. године записана сљедећим ријечима:
“У Црној Гори живе све сами и чисти Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000. Већина су православне вере, а има нешто римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српског поријекла и српске народности. Црном Гором влада Краљ Никола Први из славне српске породице Петровић-Његош. Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби.“
Мислав Хорват
Извор: srbin.info
