Ово је још једна од многих трагичних прича о србском херојству и србској наивности, које нас вековима прате као народ, пубертетски и у најбољем и у најгорем смислу: у најбољем, јер смо идеалисти, спремни да гину за слободу и правду, и у најгорем, јер смо наивни и подложни манипулацијама лукавих злотвора.

Ово је прича о јунаку који се жртвовао (или кога су жртвовали? ), а који је заборављен јер је истина о њему „политички некоректна“. Док не сакупимо све такве приче на једно место, и не сагледамо њихову суштину, нећемо успети да се вратимо „србском становишту“.

Милета Протић рођен је 21. јуна 1913. године у селу Товаришево, у општини Бачка Паланка, у имућној породици. .. Војну поморску академију завршио је 1934. године, ваздухопловну извиђачку школу 1937. а 1939. године и Пилотску школу и постао пилот на војним хидроавионима.

Година 1941.

У пролеће 1941. Милета се налазио у Ваздухопловној поморској бази у Дивуљама код Сплита, где је са њим на челу, формирана једна родољубива група, која је изразила чврсту намеру да се бори и брани отаџбину, а уколико Немачка и Италија окупирају Југославију да се прикључи савезницима и настави борбу.

У зору другог дана рата италијанска авијација уништила је авионе његове ескадриле. Одлучан да настави рат, Милета се са групом официра и војника-морнара, наоружани само личним пешадијским наоружањем (пиштољи, пушке и два-три пушкомитраљеза “Брно”) пробија ка ратној бази у Боки Которској.Успут су водили борбе са усташама, које су већ од 10. априла преузимале власт дуж Приморја и Далмације.

16. априла 1941. ескадрила авиона полеће за Грчку, а затим 22. априла стиже у Египат, где их дочекују Енглези. Била је то једина војна јединица бивше југословенске војске која је организовано прешла на страну Савезника, са циљем да настави бробу против заједничког ратног непријатеља.

Хокер харикен из састава краљевског ратног ваздухопловства (Фото: Крила Петровграда)

Код Енглеза

Енглези су од њих тражили да предају авионе и оду у Аман (Јордан), али наши летачи то нису прихватили, посебно Милета Протић. Чак су запретили да ће оружјем бранити своје авионе. Кад су Енглези видели озбиљност ситуације, и да би могло доћи до крвопролића, сложили су се и пристали су да их прихвате у 201. сквадрон.

По доласку у Африку југословенска ескадрила, у сарадњи са енглеским ваздухопловством, извршава борбене задатке. Више од годину дана штитили су прилазе лукама у Абукиру и Александрији, пратили савезничке конвоје, уништавали непријатељске подморнице, проналазили и спасавали посаде оборених савезничких авиона и водили борбе са непријатељским авионима. Британци су хвалили њихову храброст, знање, вештину и дисциплину, а египатска штампа је објавила репортаже о подвизима југословенске ескадриле.

Аркадије Попов, Милета Протић и Ратко Јовановић

Енглези против Драже

Када је дошло до свађа и сукоба међу избеглицама из Југославије у лето 1942. године, енглеске власти су затвориле око 300 побуњених официра и подофицира у логор Абусу крај Каира.

После неколико месеци, у време када је немачки маршал Ромел са својим тенковским дивизијама наступао према Каиру, Милета Протић са својим официрима добровољно, из логора, учествује у копању одбрамбених ровова и других препрека, са циљем да се заустави немачка офанзива.

Убрзо затим, од почетка октобра 1942. године, Протић и остали југословенски пилоти поново лете и извршавају ратне задатке као припадници британског ваздухопловства.

Један ваздухопловни поручник Александар – Алек Марковић, наводно симпатизер КПЈ и пре рата, почео је да врбује пилоте, уз тврдњу да је ђенерал Михаиловић издајник, и да треба да се ставе под команду новопрокламованог маршала Тита. Њему је у пропаганди помагао извесни Фрањо Гажи. Почетком 1944.године, а после Техеранске конференције, Савезници (Енглези) издају ђенерала Дражу Михаиловића и стају на страну Тита, кога обилато подржавају.

Уцењују Краља Петра Другог да на радио Лондону позове припаднике ЈКВуО (Равногорце) да се ставе под команду  Броза.

Алек Марковић у Каиру ступа у контакт са Титовим сарадницима Милентијем Поповићем и Владимиром Дедијером, који су били у енгелској војној болници као рањеници.

Почетком јануара 1944. године дошло је до побуне и поделе припадника југословенске војске у иностранству.  Авијатичари, скоро сви пилоти, као и техничко особље изјаснили, су се за прелазак из краљевске у НОВЈ. Организатор побуне, Марковић, касније гине у судару два наша авиона на аеродрому у Египту.  И Милета Протић се обрео у НОВЈ – било му је важно само да се бори за слободу.

С Милетине десне стране је Фрањо Пирц, командант Титовог ваздухопловства и ПВО

Под командом Фрање Пирца

Прва ескадрила НОВЈ формирана је 22. априла 1944. године на аеродрому Бенина у Либији. Ескадрилу супосетили 21. маја представници Врховног штаба НОВЈ, када је људство положило заклетву НОВЈ. Милета Протић, као командир Прве ескадриле примио је, после наведеног церемонијала, заставу нове Југославије. Поред британских стручњака, Милета је био један од главних инструктора за обуку.

Прва ловачка ескадрила је из Бенина у Либији, 15. августа 1944. године прелетела на аеродром Кане код Треволија у Италији на авионима “Спитфајер”. По доласку на аеродом Кане 352. сквадрон је и убрзо почео да извршава борбене задатке над Југославијом. А за то време, јунаку Милети Протићу командант је био од Титов миљеник, издајник Фрањо Пирц, а убрзо у Прву ескадрилу стиже и политички комесар КПЈ, Фрањо Клуз.

Пирц је био пуковник, комадант Другог пука авијације Краљевине Југославије у Крагујевцу. У току Априлског рата 1941. године, он је својим конфузним командама омео употребу Другог пука у одбрани земље, и допустио да цео пук буде уништен на тлу. Ширио је дефетизам, и, иако Словенац, још пре рата је успоставио контакт са Немцима и усташама и као петоколонаш спремао се за издају.Наредио је уништавање преосталих авиона на аеродромима, а сам је прелетео Немцима у Земун који је већ био у саставу НДХ. Пилот Борис Цијан којег је Пирц узео као пратиоца рекао је да га је Пирц предао у руке Немцима по слетању на Земунски аеродром. За издају је награђен од Анте Павелића, па је постао командант ваздухопловства НДХ. Kасније прелази у НОВЈ и Тито га поставља ни мање ни више него за команданта авијације.

Милета Протић не само што није био члан КПЈ, него је стално избегавао сваки политички ангажман. Савезничка команда ваздухопловства за Средњи и Блиски исток прогласила га је за “Ваздухопловног аса”. Са њима је заједно ратовао скоро три године и био је редовно бољи од њихових најбољих пилота и команданата.

Прву ескадрилу НОВЈ посетили су 21. маја представници ВШ НОВЈ, када је људство положило заклетву НОВЈ.

Повратак у Југославију и погибија пилота

Дана 2. септембра 1944. године, ескадрила је из Кане прелетела на аеродром на острву Вис. Следећег дана Јосип Броз је извршио смотру Прве ловачке есадриле, а мајор Милета Протић, први командир ескадриле, предао му је рапорт. Поред уштогљеног и опегланог Фрање Пирца, стајао је Фицрој Меклејн, енглески бригадни генерал, шпијун који је сплеткама и обавештајним радом, типичним за Енглезе, завио србски народ у црно.

За четири задња месеца 1944. године скоро сви први пилоти Прве ескадриле изгинули извршавајући борбене задатке. То је запањило и Савезнике, с обзиром да су они већину наших људи познавали и дивили се њиховој вештини, храбрости и одлучности.

Милета С. Протић, командир Прве ловачке ескадриле, према неким изворима и командант првог ловачког пука ваздухопловства НОВЈ, погинуо је на свом 66-том ратном задатку 19. децембра 1944. године код Жепча у Босни. Имао је 31 годину. На задатак је летео са аеродрома Кане у Италији, време је било зимско, снег и ниски облаци. Са погибијом Милете Протића у Првој ловачкој ескадрили више није било ни једног руководиоца – пилота који су стајали у строју 22. априла када је формирана на аеродому Бенина у Либији. Сви су погинули за пет месеци борбених дејстава против непријатеља.

Не улазећи у сферу нагађања, потребно је рећи још пар чињеница.

Милета Протић је један од ретких који није проглашен народним херојем, иако је био комадант Прве партизанске ескадриле и ескадрона – пука.. Постојале су приче да је пилот-мајор Протић, ликвидиран на сумњивом 66. борбеном лету, због свог тврдокорног става да не улази у КПЈ и због својих способности, које нису имале идеолошку подлогу. Званично знамо да је, како смо већ поменули, Милета Протић, као и сви чланови групе „РАФ-оваца“, погинуо на Светог Николу изнад Жепча у Босни 1944.

Јосип Броз је извршио смотру Прве ловачке есадриле, а мајор Милета Протић, први командир ескадриле, предао му је рапорт.

Стрељање 72 српска пилота од стране комуниста

Та погибија би могла да има другачији контекст ако на ову причу додамо и запањујућу вест од пре пар година. Наиме, комисија Владе Србије за истраживање злочина комуниста после рата, утврдила је да су 21 дан пре Милетине погибије, дакле 29. на 30. новембар 1944. године, у селу Јабука код Панчева Титови ликвидатори убили 72 краљевска пилота.

Они су се, на позив нових власти у ослобођеном Београду октобра 1944. године, одазвали НОВЈ, и кренули да се боре за отаџбину. Када су дошли на сабирно место, похапшени су, да би затим били одведени и побијени у већ поменутом банатском селу.

Интересантно је ко је одлучивао о њиховом животу и смрти: То је било Веће у саставу:Фрањо Пирц, пуковник Краљевског ваздухопловства, касније генерал Павелићеве НДХ, а потом генерал и први командант ваздухопловства Титове Југославије;Божа Лазаревић, пилот, касније Титов генерал;Милан Симовић Зека, ваздухопловни наредник, касније генерал;извесни Гавра Шкриванић.

Син кулака из Бачке, побожни антипартијац добио је само две мале улице у Сомбору и Новом Саду и основну школу у Товаришеву. Али, чињенице су чињенице: Милета Протић је јунак нашег народа, један од многобројних сведока величине нашег слободољубља и спремности на жртву за истину и правду.

Из текста В. Димитријевића

извори: Борба за веру, Србин Инфо

Преузето РАСЕН