У народу не тако познат отпор страним властима, делом јер је био у сенци доста већег устанка који је Карађорђе водио против Турака, делом из разлога краткотрајности.
Наиме Срби у Аустроугарској 1807-е године су у изразито тешком положају. Док њихова браћа и сународници имају успехе у рату против Турака, Србе у Срему све више кињи власт Монархије која је непосредно пре буне игубила велику битку против Наполеона. Високи порези коначно су добили реакцију 3. априла, када се група српских утицајних личности дигла на оружије. Теодор Аврамовић – Тицан, био је само један од њих, не чак ни најутицајнији али ће буна по њему добити назив из другог разлога.
До првог сукоба дошло је 4. априла, власт је постала трупе у сремска села. То су углавном били мањи сукоби, али оно што остаје запамћено јесу „ратне игре“ нашег народа, претећи писмима да устаници из Србије прелазе Саву како би помогли овај устанак.
Сви устаници добили су амнестију осим Тицана који је одведен у затвор код Ирига. Међутим успео је да побегне из истог и у бегу ка Србији ухваћен је и стрељан.
Извор: IstorijaSrbije
