На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску.
Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом.
Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји да је реч о „насилној смрти која је узрокована прострелним ранама“.
Борислав и Зоран Тривкановић се до 2014. воде као нестали, а пресудом Жупанијског суда у Осијеку из те године, за убиство Николе, Зорана и Берислава Тривкановића, правоснажно је осуђен Владимир Миланковић, тадашњи командант хрватских полицијских снага на ширем подручју Сиска и Бановине.
– Међутим, иако су ове особе таксативно наведене у пресуди као његове жртве пред судом у Осијеку, пред судом у Сиску то ништа није вредело јер је одбачен захтев његове супруге за накнаду нематеријалне штете – прича Лука Шушак, адвокат из Загреба и правни заступник породице Драгице Сучец.
Књига несталих
Република Хрватска од Србије тражи одговор о судбини више од хиљаду својих држављана, а између осталих, на тој листи се налазе и Зоран и Берислав Тривкановић.
Њихова имена се налазе у документу званичног назива „Књига особа несталих на подручју Републике Хрватске“ који је објављен маја 2015. Ову публикацију издала је Управа за заточене и нестале Министарства бранитеља Хрватске.
Ова породица је претходно била одбијена за накнаду штете уз објашњење да се њен супруг и даље води као нестао. Након пресуде у Осијеку, она је затражила понављање тог поступка јер је у пресуди против Миланковића таксативно наведен и њен муж.
Општински суд у Сиску је 4. априла прошле године прихватио њене наводе, али је Жупанијски суд из овог града на крају пресудио да се тај захтев одбија као неоснован. И поред друге пресуде, у овој је образложено да тужитељка није успела са „сигурношћу доказати узрочну везу“.
– Пре неколико дана Драгица је поднела захтев за ревизију предмета, па очекује да ће суд ипак пресудити у складу не само са законом, већ и са здравим разумом – наводи Шушак.
Пресуда из Осијека
На основу правоснажне пресуде против Владимира Миланковића који је осуђен на десет година затвора, реконструисан је и догађај у коме су припадници зенги упали у кућу породице Тривкановић.
Установљено је да су у њихову кућу у Сиску упали 26. августа 1991. припадници зенги у црним униформама и наоружани до зуба под називом „вукови“. Најпре су претресли целу кућу, а затим претукли
Зорана и Драгицу. Потом су из куће извели Зорана, његовог брата Берислава који је тада имао 18 година и оца Николу.
Убацили су их у бели камион у коме је било још седморица припадника зенги и одвезли до локације Ора – некадашњи центар бивших омладинских акција. Тај простор су контролисале зенге под командом Боже Будимира. Миланковић је у тој јединици био један од команданата.
Извор: vesti-online.com
