Урош Дикић (19), тинејџер из Нове Пазове, кога је у уторак ударио теретни воз, сахрањен је јуче у тој варошици.
Осим родбине, сахрани је присуствовало више стотина дечакових другова, а један од њих прочитао је Урошеву опроштајну песму, коју је написао 28. јула. У њој је помињао смрт, љубав и мајку.
Муклу тишину на гробљу парали су јецаји Урошеве мајке. Повремено се могло чути гласно питање: “Зашто, Уроше?”, а одговор је, по свему судећи, младић однео са собом у гроб. Иако се спекулисало да је дечак након телефонског разговора са девојком стао пред воз, његови другови тврде да се није убио због ње.
Пред окупљенима је прочитана песма пуна бола коју је Урош написао. Ми вам преносимо само један мањи део:
“Кево, немој више да ме посећујеш, самој себи задајеш бол и мене повређујеш, још више него што сам себе повређујем. Зар не примећујеш.
Знам да ме чујеш, иако не знам волети, заборавио сам како лепе речи изговорити. Одавно сам престао молитве зборити. У мору лажних суза обешен ћу столицу ногом оборити, зато ме немој посећивати.
Кево, ти си навикла живети на месту где су људи робови, опрости ми, убиће ме неизлечиви болови. Изједају ми душу црне вране и
још црњи орлови.
Сањам људе окупљене у црном, црнином су прекривени столови као моји ђонови…
Ово је истинита прича, овде се не ради о бајци, ово је прича о томе где завршавају странци…”
Прочитајте још: УДАРНА ВЕСТ: БИА привела хрватског шипјуна у Београду!
ВЛАСТ И ДАЉЕ ЋУТИ: Нема одговора зашто су мигранти упали у тајни војни објекат!
Извор: Ало