Изградња симбола хришћанског Париза и западне готске архитектуре започела је средином 12. века а црква посвећена Богородици завршена је у потпуности 200 година касније. За нас Србе париски Нотр-Дам је постао чувен по предању да су се његова звона оглашавала седам дана у част победе наше војске на Косову пољу против азијатских турских завојевача 1389. године. Велика културно-историјска вредност која је изгубљена у вишесатној ватреној стихији у Паризу према речима тамошњих званичника биће надокнађена брзом реакцијом и значајним улагањима француске државе, богатих појединаца, моћних компанија и великог броја католичких верника широм света.
Нажалост, морам приметити да је међународна јавност била нема на масовна разарања српских православних светиња на Косову и Метохији које су биле грађене готово у исто време када и париски Нотр-Дам. Стотине средњовековних манастира и храмова СПЦ спаљено је до темеља од стране албанских терористичких банди од јуна 1999.године до мартовског погрома 2004.године иако су били од заштитом међународних мировних снага под мандатом УН. Пожар који је захватио париски средњовековни бисер био је грешка на инсталацијама приликом реконструтивних радова на Нотр-Даму док је затирање наше верске и културне заоставштине планско недело антицивилизацијских албанских терористичких елемената подржаних директно од војних снага западних држава међу којима се нажалост налазио и француски контингент. Подсећам јавност да је већина француских и осталих водећих медија на Западу срамотно прећутала или негирала систематски културоцид над српским средњовековним наслеђем на Косову и Метохији. Тренутна информативна преокупација поводом делимичног и ненамерног уништења катедрале Нотр-Дам доводи у супротност статус слободе и независност европског новинарства и већине светских медија.
Двоструки аршини који су примењени према српском народу само су доказ да олако поигравање са светињама било које верске заједнице има ефекат бумеранга.Недела која је Запад дозволио над медијски сатанизованом српском народу сада полако излазе на видело када се сличне ствари догоде у демократским земљама које су подржале дивљаштво и варваризам над незаштићеним верским објектима од огромног значаја за српски народ и његово свеукупно верско и европско културно наслеђе. Не радујући се туђој несрећи, у најбољој политичкој вољи питам релевантне политичке и медијске субјекте цивилизоване Европе ко је прописао стандарде о важности Нотр-Дама и неважности Девича, Светих Архангела или Високих Дечана и Грачанице? Ако постоји културна нација у свету то је управо актуелна Француска.
Након тешког оштећења поноса Париза ми у Србији очекујемо боље разумевање француске политике за данашње стање српског народа и хришћанских светиња на Космету које су нам значајне колико и Французима Нотр-Дам. Убеђен сам да за објективну анализу ситуације, промену политичког курса и исправљање неправде над Србијом никада није касно!
Миша Вацић, председник Српске деснице