Сви се питамо како настаје наркоманска личност? Због чега код деце и младих људи
превагне жеља за самоубиством тј.наркоманијом, уместо жеље за животом? Што се то погрешно
дешавало у нашим животима, као и животима наше деце, па су спас потражила у опојним
средствима и побегла у неки ,,њихов свет’’?
Наши професори психијатри сматрају да је у основи наркоманске личности, као и код
депресивних људи – глад за љубављу. И овде, су корени наведеног проблема у раном детињству, и
дечјем осећању одбачености од родитеља, што ствара подлогу за дечју несигурност и настанак
различитих врста неуроза, а касније то резултира асоцијалним понашањем. Ту се ставови
психијатара и духовника већим делом подудара. Деца траже
,,задовољство’’ на другој страни, тј.појачану унутрашњу напетост ,,решавају’’ краткотрајно,
узимањем дроге, и човек врло брзо постаје роб своје страсти…
Корени психопатологије налазе се у детињству, а настали су погрешним
васпитањем деце…
Пренатални узроци формирања наркоманске личности
Код девојака употреба хероинских инјекција доводи до поремећаја менструалног
циклуса. Ремети се рад жлезда са унутрашњим лучењем, долази до атрофије мишића материце, и
настају предуслови за настанак стерилитета, али и патолошких трудноћа, ако се зачеће ипак деси.
Велики психолошки проблем, представља и комплекс ниже вредности, који може довести до
тешких депресија и самоубиства. Томе погодују и ранији прекиди трудноће тј.абортуси…
Опасна за плод, је чак и намера да се трудноћа вештачки прекине (тј.уради абортус),
обзиром, да је плод тесно везан са мајком. То код њега изазива психичку трауму, која има за
последицу нервно – психичку нестабилност – по мишљењу Проф. Др Анатолија Берестова, доктора
медицинских наука, и дечјег неуропатолога. Патологија нервог система код плода, искључиво, се
негативно одражава на психофизички развој детета, што за последицу има асоцијално понашање и
склоност ка НАРКОТИЦИМА! Он каже и да треба узети у обзир душевни бол нерођеног детета за
време ,,кућних сцена’’, увреда, сукоба на послу. То ће се одразити на дететову свест о самом себи, у
крви се повећава ниво хормона стреса, а душа задобија морално-негативни набој, који ће се
манифестовати непријатељством према родитељима, околини, као и злобом и мржњом…
Може се рећи, на основу претходно изнетог, да се претпоставке развоја наркоманске
личности формирају и пренатално тј. пре рођења детета. Доживљаји, тежње, мисли, речи и дела
родитеља остају урезана у дубину душе њиховог детета.
Тако, штетне навике, као што је наркоманија, представљају заразну породичну
патологију. Као духовно – психолошка инфекција, каже проф. др Берестов, она се преноси из
поколења у поколење, оштећујући животну активност ембриона деловањем на генетски апарат,
и физиолошке процесе. Али, проф. Берестов нуди и ,,лек’’ за ову болест и каже да проблеми и
,,зид’’, који се ствара између деце наркомана и њихових родитеља може да сруши само
Божја Љубав.
Видимо да разлози за настанак наркоманске личности могу настати
још пренатално, тј. пре рођења , због духовно- генетских утицаја на плод, али
услови за настанак ове личности могу бити и после рођења. Ту улогу игра бебино
окружење, друштво са свим својим особитостима, школа, и друге васпитно-
образовне установе где се деца крећу. Bелики утицај на здравље
деце и формирање личности, осим духовно- генетских предиспозиција, има и
породица у којој дете расте. Односи унутар ње, њене слабости и фрустрације
неприметно, али сигурно, остављају велики траг на души детета. Ми као
родитељи, увек тражимо оправдања за неразумевање дечјих потреба и недостатак
времена за причу и игру са децом. То деца одлично осећају ,кумулирају у себи, и
експанзија осећања незадовољства навали на слабу дечју личност, после чега
долази до развоја асоцијалних облика понашања као и осталих психосоматских
поремећаја, који прате оваква стања духа. Деца у данашњим околностима далеко
су више окружена разним искушењима, тако да наша будност мора бити на
високом нивоу. Деца знају наше слабости и наш карактер иако то
крију, јер се наша осећања преносе на њих, и како кажу психотерапеути, уграђују у
структуру њихове личности. Kарактерне црте сигурно ће се уцртати и у
дечји карактер иако ми то не показујемо, и чак се трудимо да сакријемо. Тако
например, ако су родитељи лењи, иако покушавају то да прикрију својом
марљивошћу и претераним радом, дете ће то осетити и понашати се тако. Наше
слабости и мане су највећи непријатељ деце, и што пре то схватимо имамо и веће шансе да се изборимо са тим. Морамо
показати, али што је још важније и осетити љубав за децу, јер само тако
побеђујемо овог опасног непријатеља.
др Берестов каже да су родитељи са децом повезани у јединство невидљивим
духовно- моралним везама. Душе размењују међусобно стечене вредности и
смислове. Општење међу срцима се одвија као интуитивно знање и проницање,
често несвесно. ..Чиме је напуњен родитељски резервоар то исто ће се прелити у
душу детета…Свето Писмо је пуно примера за ове наводе…
,,Савремено васпитање не дотиче основну тајну у човеку, пролази покрај најбитнијег у
животу. Васпитање не треба само да помаже детету да уђе у живот, већ колико је то могуће, у
најбољи живот. То је могуће ако га научимо да употребљава душевне и телесне снаге за служење
највишим идеалима и вредностима, а не за угађање својим слабостима’’. ( Зјенковски Василије,
протојереј, Москва 1996.г.)
др Татјана Јоцовић, председник Савета за здравље, породицу и борбу против беле куге – Српска Десница
