Јучерашња посета специјалне америчке делегације, предвођена потпредседником САД Мајком Пенсом и саветником за националну безбедност Роберто О’Брајаном, донела је резултате. Америка и Турска су постигле споразум о суспендовању турске операције против Kурда на 120 сати (5 дана). Многа питања су остала недоречена, реакције на споразум су помешане, а Анкара и Kурди другачије тумаче шта је договорено.

Шта је претходило постизању споразума?
Након што су САД дале зелено светло Турској (напуштање Kурда у тренутку када Ердоган најављује интервенцију се може само тако протумачити), Kурдима није требало дуго да се посредством Русије договоре са Асадом, чије су снаге убрзо почеле да преузимају контролу над деловима курдске територије. Овакав развој догађаја изненадио је многе, како нико није очекивао да ће се Асад и Kурди тако брзо споразумети. У некадашњој америчкој бази у Манбиџу, убрзо се завијорила руска застава.

Председник Трамп се суочавао са огромним притисцима из обе партије, због одлуке да напусти Kурде, иако је таква одлука неупитно у најбољем интересу Америке. Брзо преузимање градова од стране Асадове војске додатно је појачало те притиске, те је Трампова администрација морала да делује. Иако је Турска добила зелено светло за операцију, уведене су јој санкције, додуше благе. Санкције су олакшале притисак на администрацију, и у исто време послужиле као упозорење Турској да не ескалира ситуацију.

Ипак, брзи долазак Асадових снага на курдску територију упалио је аларм у Вашингтону. Док се америчка војска повлачила, сиријска је надолазила, те су се чак и мимоилазиле.

Америчка политичка елита и даље не прихвата чињеницу да је Асад победио у рату и да ће уз подршку Русије и Ирана, кад тад успоставити контролу над целом територијом Сирије. Снимци званичне сиријске војске у курдским градовима, где су пре само пар дана били амерички војници, изазвали су бурну реакцију. Kао одговор, Америка је послала делегацију у Сирију, која би требала да издејствује примирје чиме би администрација спиновала целу ситуацију као “победу”, и како би блокирала даље преузимање контроле владе у Дамаску над северном и источном Сиријом.

Прекјуче је у медијима процурило писмо које је Трамп 9. октобра упутио Ердогану, непосредно пред почетак операције. Писано изразито недипломатским речником, у њему Трамп прети Ердогану да ће уништити турску економију уколико се не споразуме са Kурдима. Наводно, Ердоган је писмо бацио у канту. Занимљив је тајминг у којем је оно процурило, дан пред долазак америчке делегације. Писмо је додатно повећало притисак на Турску да пристане на примирје, и смањило притисак на Трампову администрацију, како је “показала зубе” Турској.

Шта су Ердоган и Пенс договорили?
Турска ће на 120 сати паузирати операцију “Извор мира“. За то време, курдске Јединице народне заштите (YПГ) ће се повући из планиране зоне безбедности, која ће изности 20 миља (око 32 километра) од турске границе у дубину територије. Након истека 120 сати, уколико се курдске јединице повуку, Турска ће зауставити операцију. У периоду “примирја” САД неће уводити нове санкције Турској, док ће постојеће бити укинуте када Турска заустави операцију.

Проблем представља тумачење постигнутог споразума. У заједничкој америчко-турској изјави у 13 тачака зона безбедности није прецизно одређена. Турска тражи да се она протеже од Еуфрата целом дужином до ирачке границе. Ипак, амерички специјални изасланик за Сирију Џејмс Џефри у обраћању медијима говорио је о зони безбедности само на оним подручјима где се налазе турски војници и где се одвијају борбе, тј. у централном делу северноисточне Сирије. Kурди су потврдили да се ради о зони између градова Тал Абјад и Сере Kаније у дужини од око 100 километара. У принципу, Турска добија зону безбедности на територији коју је углавном окупирала, и она чини једну трећину зоне коју је Турска предлагала. Џефри је рекао да уколико Турска буде желела да у зону укључи и остале две трећине, то ће морати да уради кроз преговоре са Русијом и Асадом, чије снаге су присутне у тим деловима.

Zona bezbednosti
Зона безб. по америчко-турском споразуму; (жуто – Kурди, наранџасто – присуство Асадових снага, сиво – територија под контролом турске војске)

Реакција Асада и Русије на споразум
Споразум са Америком не решава ништа, како он укључује само трећину територије коју Турска жели да обухвати зоном безбедности. На остале две трећине налазе се сиријска и руска војска. Ердоган ће 22. октобра боравити у Русији где ће са Путином дискутовати о ситуацији у Сирији. Појавиле су се информације да ће сва места са којих се Kурди повуку преузети Асадове снаге. С друге стране, прве реакције Дамаска на постигнути споразум су негативне. Ипак, те рекације су вероватно само ПР. Јасно је да постоји висок ниво координације на нивоу Дамаск-Москва-Анкара у погледу турске интервенције.

Овај споразум могао би да значи 2 дијаметрално супротне ствари. Прва могућност је да се Kурди повуку, а да Асадове снаге, на основу споразума Дамаск-Москва-Анкара, преузму контролу над већином турско-сиријске границе. Асад би распустио YПГ и његове делове интегрисао у званичну, Сиријску арапску армију (САА), што би задовољило Ердогана. Будућност турске мини зоне безбедности и енклаве у Идлибу била би одређена преговорима између Сирије, Турске и Русије. Овакав сценарио значио би крај рата у Сирији.

Друга могућност је да споразум представља мртво слово на папиру и да ће након истека периода од 5 дана, борбе бити поново настављене. Kурдски званичници већ сад тврде да Турска не поштује примирје, и да је наставила нападе на појединим секторима фронта. Kурди ипак не дозвољавају владиним снага да преузму контролу над целокупном територијом. Америчке снаге су се повукле са севера, али су присутне на истоку где се налазе бројна нафтна поља, чије коришћење од стране владе у Дамаску Америка неће дозволити.

Развој догађаја зависи од потеза које ће повући Русија и Сирија, те ће састанак Ердогана и Путина 22. октобра бити пресудан за даљу будућност сиријског конфликта.

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА

Оставите Коментар