Београдски синдикат никада није био аутентичан бунт, већ пажљиво дозиран вентил. Појавили су се у време најгоре пошасти „жуте куге“, током ДС владавине, као реп-група која је паразитирала на уличарском национализму и навијачкој менталитету односно субкултури. Њихова улога није била да пробуде народ, већ да каналишу незадовољство у безопасну форму – у празан гнев и наравно да се напуне џепови.
Истина је да су навијачки и националистички кругови у том периоду урадили више за очување националне свести омладине него било ко. Али БС није био део тог органског отпора као што се представљао, већ његова имитација. Док су људи трпели репресију, хапшења и забране, БС је темпирано избацивао песме пред велике политичке догађаје — увек довољно „бунтовне“, а никада опасне по стварне центре моћи.
После 2012. и пада отворено издајничког режима, следи стара шема: песма „Систем те лаже“, пласирана пред изборе 2014. Класична удбашка матрица — кад се држава консолидује, одмах се активира лажни антисистем. Нема имена, нема адресе, нема одговорности — само магла, сумња и подривање поверења у све, осим у оне који из сенке вуку конце.
Данас, када се држава суочава са озбиљним притисцима и кризама, маске коначно падају. БС наступа раме уз раме са блокадерским и анархистичким структурама, и то ПРО БОНО. Ни случајно, ни спонтано. Трагикомично, највећи концерт држали су управо у Новом Пазару — тамо где је сваки симбол пажљиво биран и ништа није случајно.
А врхунац лицемерја је њихова прича о „немешању у политику“. Одбили су да учествују на хуманитарном концерту који су организовали навијачи Црвене звезде заједно са певачима ,, деведесетих“ поводом жестоке кампање која се водила да спречи терористичку ,,државу“ Косово да уђе у УНЕСКО.
Београдски синдикат НИЈЕ патриотска група, они су само интересџије и ништа више.