Она припада српском језичком наслеђу и вековима је коришћена за казивање о делима предака, о временима која су оставила траг у памћењу народа.
За разлику од ње, реч „историја“ је грчког порекла, грецизам.
———
Љиљани су били знак српске средњовековне владарске куће Котроманића, део њиховог грба и наслеђа. Они су симбол једне епохе у којој су се преплитали владарске лозе, државност, вера и култура средњег века.
Као хришћански и владарски симбол средњег века, љиљан је повезиван са чистотом, достојанством и краљевским угледом.
———
Манастир Милешева је место где се укрштају духовност, државност и памћење. Ту, крај гроба Светог Саве, првог српског архиепископа и једног од најзначајнијих стубова српске духовне традиције, крунисан је 1377. године Стефан Твртко I Котроманић.
Крунисан је за краља Срба, Босне и Поморја, где су Срби представљали народни појам, а Босна и Поморје географске области.
Избор Милешеве није био случајан. Крунисањем на месту почивања Светог Саве, Твртко је истакао везу са наслеђем Немањића и традицијом српских средњовековних краљева.
Та веза није била само симболична.
Тврткова бака Јелисавета била је ћерка краља Стефана Драгутина. Драгутин је био син Стефана Уроша I, а Урош I син Стефана Првовенчаног, рођеног брата Светог Саве.
Твртко је тако био потомак лозе Немањића и наследник њихове државне и духовне традиције.
———
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!