Пољска има трећу највећу војску (после Турске и Украјине) и планира да до краја деценије достигне укупно 300.000 војника, са циљем до 500.000, укључујући резервисте, и убрзо постаје једна од најмоћнијих сила у Европи.
Након руске инвазије на Украјину, Пољска је почела да улаже велика средства у одбрану. Прошле године, Пољаци су уложили више од 45 милијарди долара у одбрану, односно 4,7% БДП-а, што је највећи удео у НАТО-у.
„Историја нас је научила да морамо бити спремни на све“, кажу пољски лидери, оправдавајући таква улагања.
С обзиром на тренутну ситуацију у свету, много се говори о потенцијалном ширењу рата у Европи, а многе земље су одлучиле да се припреме за најгори могући сценарио. Стога су неке земље, посебно балтичке и нордијске земље, као и Пољска, одлучиле да издају грађанске приручнике за ванредне ситуације.
Прошле године, пољска влада је послала 17 милиона таквих приручника својим грађанима. Пољаци се плаше рата са Русијом, па уче грађане како да се заштите од ваздушних напада и хемијских или нуклеарних претњи. Приручници тако прво иду у источне пограничне области поред Русије, Белорусије и Украјине, где је страх највећи и најреалнији, због руског напада на Украјину.
И према последњим подацима, чини се да се не само пољска војска озбиљно припрема и додатно наоружава, већ и – пољски грађани. Наиме, пољска полиција је ових дана објавила да је број легално поседованог ватреног оружја у Пољској први пут прешао границу од милион комада, пише Еуронеwс.
Издат рекордан број дозвола
Пољска је прошле године издала рекордних 50.700 дозвола за оружје, чиме је укупан број регистрованог цивилног ватреног оружја први пут прешао милион, показује полицијска статистика. Број важећих дозвола достигао је 411.769 до краја прошле године, што је више него двоструко у односу на 192.819 регистрованих у 2015. години. Број оружја у цивилном власништву порастао је на 1.037.778, што је повећање од преко 107.000 у поређењу са 2024. годином.
Колекционарске лиценце чиниле су највећи број захтева у 2025. години, са 21.071 донетом одлуком. Спортске лиценце биле су друге са 17.601, а затим 7.254 лиценце за личну заштиту. Повећање власништва почело је 2022. године, када је издато 37.402 нове лиценце, у поређењу са 19.939 годину раније. Пољска стрељаништа забележила су нагли пораст посетилаца у недељама након потпуне инвазије Русије на Украјину у фебруару те године. Упркос повећању, Пољска има приближно 2,5 комада ватреног оружја на 100 становника, што је најнижа стопа у Европској унији, према Истраживању о малом оружју из 2017. године. Финска предњачи у ЕУ са 32,4 комада оружја на 100 становника, а следе је Аустрија са 30 и Кипар са 29,1. Даријуш Лоранти, бивши шеф полиције Варшаве који је радио на случајевима кривичног тероризма и убистава, рекао је да се тренутни систем превише ослања на ауторитет једне институције.
„Тренутни систем издавања дозвола за оружје крши свети принцип поделе власти“, рекао је Лоранти. Полиција, рекао је, „проверава, затим доноси одлуку, а затим диктира правила за себе у складу са важећим законом.“
Предложио је пренос формалне надлежности за доношење одлука са полиције на цивилну администрацију, при чему би гувернери издавали дозволе кроз административне процедуре које укључују и полицијски допринос и учешће грађана. Такве административне одлуке би се затим могле оспорити на суду. Лоранти је рекао да поседовање оружја фундаментално мења понашање, првенствено кроз повећану одговорност. Пољски закон строго забранјује ношење или поседовање оружја под утицајем алкохола.
„Када неко има пиштољ, неће пити вотку. Наравно, постоји другачији осећај одговорности.“
Потребне стоже психијатријске процене
Лоранти је такође позвао на строже психијатријске процене, наводећи да свако ко показује симптоме депресије треба да буде дисквалификован од поседовања оружја.
Прегледи не би требало да буду површни и, према његовим речима, психијатри би требало да процене кандидате најмање два пута у различитим ситуацијама. Према Лорантију, широко распрострањено веровање да се Пољаци наоружавају из страха од сукоба са Русијом не одражава стварност. „То је велика заблуда. Веома мали проценат људи има тај страх“, рекао је.
„У стварности, разлог је тај што се људи плаше пораста криминала у ширем смислу.“
Он је издвојио грузијске криминалне групе као посебан проблем, рекавши да је вероватније да ће циљати пољске грађане него Украјинце. Странка Пољска 2050, центристичка странка у владајућој коалицији, поднела је нацрт закона у октобру 2025. којим би се увели обавезни редовни медицински и психолошки прегледи за све носиоце дозвола за оружје, укључујући ловце. Према предлогу, особе млађе од 70 година морале би да подносе сертификате сваких пет година да би им дозволе остале важеће, док би они старији од 70 година морали то да чине сваке две године. Колекционари и историјски реконструктори чије оружје не представља директну претњу били би изузети.
Ловачка заједница се успротивила овој мери, а претходна слична иницијатива која се односила само на ловце одбијена је у парламенту у првом читању. Јавна расправа о нацрту закона остаје отворена, омогућавајући сваком грађанину да изнесе своје мишљење. Сједињене Државе имају приближно 120 комада ватреног оружја на 100 становника, што значи да је оружја око седам до осам пута доступније него у Европској унији.
Право на поседовање оружја гарантовано је Другим амандманом на Устав САД, који је допринео релативно либералним законима о оружју у многим државама. Прописи Европске уније су генерално рестриктивнији и знатно се разликују између држава чланица. Стопе убистава ватреним оружјем у САД су знатно веће од просека ЕУ, при чему неке европске земље бележе стопе које су неколико пута, или чак десетине пута, ниже од америчких.