Председник Српске лиге Александар Ђурђев најоштрије је осудио предлог измена закона којима се од 1. јануара 2027. године укидају пореске и доприносне олакшице за ново запошљавање, за лица са инвалидитетом и за запошљавање лица са евиденције Националне службе за запошљавање, оценивши да је реч о предлогу који је директно супротан српским националним, демографским, социјалним и привредним интересима.
Ђурђев је истакао да ово није питање једног пореског прописа нити једне буџетске ставке, већ питање будућности српске привреде и будућности Србије.
„Ово је питање да ли Србија жели више фабрика или више незапослених. Да ли жели више инвестиција или више социјалних давања. Да ли жели више људи који остају у својој земљи или више оних који кофере пакују за иностранство. Ако Србији треба више радних места, зашто кажњава оне који их отварају?“, упитао је Ђурђев.
Он је подсетио да мала и средња предузећа чине више од 99 одсто свих привредних субјеката у Србији, да запошљавају око две трећине радника у привреди и учествују са више од половине у стварању бруто домаћег производа.
„Када држава доноси мере које погађају мала и средња предузећа, она не удара на неколико власника компанија. Она удара на срце српске економије. Она удара на хиљаде породичних фирми, занатских радњи, пољопривредних газдинстава, производних погона и предузетника који запошљавају наше људе, пуне буџет Републике Србије, одржавају живот у мањим градовима и општинама и чувају економску стабилност земље“, нагласио је Ђурђев.
Председник Српске лиге указао је да домаћи привредник нема резерве капитала какве имају велике мултинационалне корпорације.
„Домаћи предузетник сваку инвестицију плаћа из сопственог рада. Он ризикује сопствену имовину. Подиже кредите. Размишља да ли ће сутра имати довољно посла да исплати плате својим радницима. За њега пореска олакшица није поклон државе, већ подстицај да запосли још једног човека, купи нову машину или прошири производњу“, навео је Ђурђев.
Он је оценио да предложене измене закона долазе у потпуно погрешном тренутку, када се Србија већ суочава са недостатком радне снаге, одливом становништва и негативним демографским трендовима.
„Србија данас нема вишак радника већ мањак радника. Немамо проблем превелике запослености већ недостатка људи у производњи, грађевинарству, саобраћају, занатству и бројним другим секторима. Недостају нам мајстори, инжењери, возачи, занатлије, производни радници и млади стручњаци. Немамо проблем превише фабрика већ потребу за новим фабрикама. Немамо проблем превише инвестиција већ потребу за већим инвестицијама. Зато је потпуно неразумно поскупљивати запошљавање у тренутку када нам је сваки радник потребан“, поручио је Ђурђев.
Он је нагласио да је држава годинама кроз ове олакшице подстицала запошљавање јер је препознала да сваки новозапослени радник доноси вишеструку корист економији.
„Свако ново радно место значи нове порезе и доприносе, већу потрошњу, већи ПДВ, већу производњу, већи извоз и већи привредни раст. Новозапослени радник купује храну, плаћа рачуне, подиже кредите, купује стан, оснива породицу и покреће читав низ економских активности. Зато је сваки новозапослени добитак за Србију, а не трошак за државу“, рекао је Ђурђев.
Према његовим речима, сваки нови радник представља инвестицију, а не расход.
„Плата је само део трошка. Ту су порези, доприноси, опрема, обуке, заштита на раду, простор и бројне друге обавезе. Када држава укине олакшице које су годинама постојале, она директно повећава цену сваког новог радног места. Последица ће бити мање нових запошљавања, мање инвестиција и спорији привредни раст“, упозорио је Ђурђев.
Он је посебно критиковао намеру да се укину олакшице за запошљавање лица са инвалидитетом, оценивши да је реч о најспорнијем делу предложених измена.
„Уместо да држава повећава подршку за запошљавање лица са инвалидитетом, она разматра њено укидање. То није само економско већ и морално питање. Озбиљност једног друштва не мери се по томе како се односи према најјачима, већ према онима којима је подршка најпотребнија. У свим озбиљним државама света посебно се стимулише запошљавање особа са инвалидитетом, док се код нас разматра укидање мера које им помажу да постану економски независни и да живе од свог рада и знања“, нагласио је Ђурђев.
Он је поставио питање какву поруку држава шаље особама са инвалидитетом и њиховим породицама.
„Да ли желимо да буду део производње, привреде и друштва или желимо да остану на маргини? Какву поруку шаљемо послодавцу који им је пружио прилику? Ако је циљ већа запосленост, онда је ова мера потпуно погрешна“, истакао је Ђурђев.
Председник Српске лиге оценио је да се овакве мере не могу посматрати само кроз призму буџета.
„Свако радно место које се отвори у Србији повећава шансе да један млади човек остане у својој земљи. Свако радно место повећава шансе да се заснује породица и роди дете. Свако радно место јача локалну заједницу. Зато питање запошљавања није само економско питање. То је питање националне безбедности, демографске политике и будућности Србије“, поручио је Ђурђев.
Он је упозорио да ће краткорочни буџетски ефекти бити занемарљиви у односу на дугорочну штету.
„Док се читав свет такмичи ко ће више олакшати пословање привреди, код нас се разматра како да се привреди узме више. Док друге државе субвенционишу нова радна места, код нас се разматра укидање подстицаја. Док други награђују оне који запошљавају, ми размишљамо како да их додатно оптеретимо. То није политика развоја. То је политика краткорочног пуњења буџета“, оценио је Ђурђев.
Он је нагласио да држава не сме да посматра привреду као банкомат из којег ће сваки пут узимати новац када јој затребају додатни приходи.
„Буџет се не пуни кажњавањем привреде. Буџет се пуни растом привреде. Буџет се пуни новим фабрикама. Буџет се пуни већом производњом. Буџет се пуни већим извозом. Буџет се пуни новим радним местима. Држава која данас штеди на запошљавању сутра ће плаћати цену незапослености и успореног економског раста“, упозорио је Ђурђев.
Он је додао да не можемо истовремено говорити о демографској обнови и поскупљивати отварање нових радних места, позивати људе да остану у Србији а отежавати услове онима који треба да их запосле, нити говорити о националном развоју а кажњавати домаће предузетнике који су кичма српске економије.
„Не можемо говорити о економском патриотизму, а истовремено повећавати трошкове домаћим послодавцима. Не можемо говорити о демографској обнови, а истовремено смањивати подстицаје за ново запошљавање. Не можемо говорити о социјалној правди, а истовремено укидати мере које помажу запошљавање лица са инвалидитетом. Не можемо говорити о развоју Србије, а истовремено кажњавати рад, производњу и предузетништво“, поручио је Ђурђев.
Он је нагласио да Србији нису потребни нови намети на рад већ нове фабрике, нове производне линије, нове радионице, пољопривредна газдинства, стартап компаније и нова радна места.
„Србији нису потребни већи порези на запошљавање већ веће плате. Србији нису потребни чиновници који ће рачунати колико ће новца узети привреди, већ државници који ће размишљати како да привреда произведе више. Свако ново радно место је победа Србије. Свако изгубљено радно место је пораз Србије. Свако ново радно место је национални ресурс, а не буџетски трошак“, нагласио је Ђурђев.
Председник Српске лиге затражио је да Влада Србије повуче овај предлог закона и покрене озбиљан дијалог са привредом, синдикатима, организацијама особа са инвалидитетом и стручном јавношћу.
„Србији је потребна потпуно супротна политика – смањење пореског оптерећења рада, подстицање производње, стимулисање отварања нових радних места и додатне мере за запошљавање младих људи, родитеља са децом, повратника из иностранства и лица са инвалидитетом. Уместо укидања подстицаја, Србији су потребни нови подстицаји. Уместо нових оптерећења, Србији су потребна нова радна места. Уместо краткорочног пуњења буџета, Србији је потребна дугорочна стратегија економског развоја“, рекао је Ђурђев.
„Држава која опорезује запошљавање – опорезује сопствену будућност. Држава која штеди на радницима, сутра ће трошити на незапослене. Зато данас не бранимо само једну пореску олакшицу. Бранимо право српског радника да ради, право српског привредника да запошљава и право Србије да се развија. Србија не сме да кажњава оне који раде. Србија не сме да кажњава оне који запошљавају. Србија не сме да кажњава оне који стварају“, закључио је Ђурђев.