Политички мотиви напада директно су произилазили из радикалног сепаратистичког програма Усташке организације (УХРО). Усташки покрет је у том периоду зависио од фашистичке Италије Бенита Мусолинија и Мађарске. Ове државе имале су директне територијалне претензије према Југославији. Финансијски и логистички су помагале терористе како би дестабилизовале унутрашњи поредак Kраљевине. Циљ је био да се држава прикаже као неодржива творевина. Успешним акцијама усташе су оправдавале добијену материјалну помоћ.
Ова стратегија терора спроводила се континуирано током 1932. и 1933. године. Врхунац је достигнут 1934. године атентатом на краља Александра у Марсељу. Ипак, историја данас ретко спомиње догађаје из 1932. године. Они су скоро потпуно избрисани из сећања јавности.
У ноћи између 29. и 30. маја 1932. године, експлозивне направе постављене су на четири локације у Београду. Две су експлодирале, док су преостале две успешно деактивиране. Ове направе са сатним механизмом имале су велику разорну моћ. Срећом, жртава није било.
Истрага је открила да су сатни механизми увезени из иностранства. Биле су то марке „Астер“ и „Мистерија“. Kористиле су батерије „Хеллесенс“ произведене у Kопенхагену. Таква опрема се никада није продавала на тржишту Југославије, што је био јасан траг.
Само неколико месеци касније, 30. септембра, јутарњу ужурбаност Београда прекинула је стравична експлозија. Мета је био Официрски дом (данашњи СKЦ). Све је у трену прекрило стакло, дим и прашина. Испод рушевина су се чули јауци.
У помоћ су одмах притрчали официри који су се затекли у близини. Међу првима је стигао командант Београда, генерал Војислав Томић. Убрзо су на лице места дошли и управник града Манојло Лазаревић, шеф полиције Милан Аћимовић и званичне екипе.
Испод гомиле изваљених врата и малтера лежао је унакажен човек који је још давао знаке живота. Мало даље пронађена је рањена чистачица Спасенија Божић.
Тешко повређени човек покушавао је да објасни шта се догодило. У џепу му је пронађена легитимација на име Ђуро Kресовић. Радио је као носач. Пре него што је издахнуо на путу до болнице, успео је да исприча кључни детаљ. Kод Савиначке цркве пришао му је непознати мушкарац и дао му пакет. Рекао му је да га однесе у Официрски дом и тамо сачека и да ће он убрзо доћи.
Након лекарске интервенције у болници, тешко повређена Спасенија Божић почела је да говори. Била је у тешком шоку, оглувела од детонације и са повређеним очима.
Испричала је да је нешто после седам сати ујутру чистила степениште. Тада се појавио носач са коферчићем. Рекао је да ту мора да сачека једну особу. Спасенија му је објаснила да ту не сме да борави и затражила је да напусти зграду. Након краћег убеђивања, човек је изашао. Ипак, убрзо се поново вратио на степенице. У тренутку када је хтела да га пита зашто се вратио, ођекнула је страшна експлозија.
Полиција је брзо склопила коцкице. Испитани су сведоци и Ђурини колеге носачи. Сазнало се да је Ђуро те ноћи одрадио трећу смену и кренуо кући када га је пресрео атентатор. За пренос коферчића добио је 20 динара и још 10 динара за доручак. То је тада била велика свота новца. Ђуро се пре кобног пута похвалио колегама и чак их частио. Није ни слутио да ће ту зараду платити животом.
Траг је полицију одвео до Ниша. Тамо се налазио политички комунистички затвореник, извесни Ранђеловић, повезан са терористима из Бугарске. На основу описа, препознао је извршиоца. Био је то Асен Николов, члан терористичке организације „Вртоп“ која је често деловала у Југославији. Николов је још 1931. године у одсуству осуђен на смрт због неуспелог атентата на железничкој станици у Нишу.
Расписана је потера и награда од тадашњих великих 20.000 динара за сваку информацију. Потера је трајала годинама. Николов је ухваћен тек 1936. године у околини Ниша. Ухапшен је баш на дан када је нови бугарски амбасадор Иван Попов полагао венац на гроб краља Александра.
Асен Николов је обешен у Београду 16. марта 1937. године. Само четири године касније, током Другог светског рата, југ Србије поново се нашао на мети бугарских окупационих снага који су вршили стравичне злочине над цивилима.