Прву одлуку о повећању инвестиционе вредности пројекта брзе пруге Нови Сад – Келебија, и то за више од 200 милиона долара, није донела Влада Србије већ Ревизиона комисија за стручну контролу техничке документације чији су чланови, између осталих, проф. др Владан Ђокић, бивши декан Архитектонског факултета и ректор Београдског универзитета, проф. др Владан Кузмановић, бивши декан Грађевинског факултета и др Сања Фриц, професорка Грађевинског факултета у Београду, пише данас Политика.
Према наводима листа, чланови Ревизионе комисије су 6. августа 2020. године усвојили Извештај о стручној контроли за модернизацију, реконструкцију и изградњу пруге Нови Сад – Суботица – државна граница.
Политика подсећа да је све почело када је потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић 5. новембра 2016. године на самиту шефова влада Кине и земаља Централне и Источне Европе у Риги потписала комерцијални уговор за модернизацију и реконструкцију прве деонице Београд Центар – Стара Пазова са кинеским извођачем, а током 2017. године са руским извођачем РЖД.
Тиме је уговорен јединствен Пројекат на деоницама пруге Београд – Будимпешта које ће реконструисати и градити кинески извођач и то Београд Центар – Стара Пазова, у склопу кога су изграђени нови теретни колосеци на релацији Батајница – Стара Пазова и деоница Нови Сад – Суботица – државна граница.
Обе деонице чине јединствен Пројекат мађарско – српске железничке везе на територији Републике Србије.
Вредност уговора од 943 милиона евра уговорена је 16. априла 2018. године, а као полазну основу за утврђивање цене Влада је имала Нацрт Идејног пројекта који је за државу урадио Саобраћајни институт ЦИП.
Пројектантска инвестициона вредност Пројекта брзе пруге за деоницу Нови Сад – Суботица – државна граница по Нацрту Идејног пројекта од 20. новембра 2017. године износи 681.390.175 евра, односно 803.359.016 америчких долара, а када се на ту пројектовану вредност додала зарада извођача (директни и индиректни трошкови) дошло се до 943 милиона долара, наводи Политика.
У међувремену, Влада Србије је усвојила четири анекса комерцијалног уговора, од којих први анекс, Анекс 1 не представља увећање или корекцију уговорне цене, већ табелу као оријентир за плаћање степена извршења посла, односно модел за транше плаћања паушалне прихваћене цене, који не потврђује тачан обим уговорених радова, јер је цена паушална, а плаћање процентуално, док остала три анекса повећавају уговорну цену за 9,75 одсто од укупне вредности, чиме је вредност уговора повећана на преко 1,2 милијарде долара.
Ови анекси су били предмет истраге Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) које је 1. августа прошле године донело Наредбу за спровођење истраге против бивших министара грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислава Момировића и Горана Весића, као и више других лица.
ЈТОК је оптужио бивше министре као и њихове сараднике да су „закључивањем Анекса 1 Комерцијалног уговора, Споразума 1, те Анекса 2,3, и 4 Комерцијалног уговора омогућили да извођач ´ЦРИЦ – ЦЦЦЦ´ према финансијеру до сада укупно фактурише вредност изведених радова на пројекту у износу од 1.214.100.460,43 америчких долара, као и да изведе додатне радове за које је преузета обавеза накнадног плаћања по фактурисању у вредности од 64.258.060,00 америчких долара, чиме су извођачу ´ЦРИЦ – ЦЦЦЦ´ прибавили имовинску корист, у до сада утврђеној вредности од најмање 18.759.287 УСД, а буџету Републике Србије нанели штету у износу од 115.558.520,43 америчких долара“.
„Данас, скоро годину дана касније, јавност је сазнала да је ЈТОК изашао са овом проценом без вештачења, да истрага стоји у месту, да после шест месеци није подигнута оптужница. ЈТОК за застој у истрази оптужује МУП и Пореску управу ´који одбијају сарадњу´ а владини званичници оптужују ЈТОК да је у процес кренуо ´без доказа´, ´да је у питању политички процес чији је циљ да се зауставе стране инвестиције´ и да су ´главни тужилац ЈТОК Младен Ненадић и његова заменица која води овај предмет Јасмина Милановић Ганић део обојене револуције чији је циљ рушење власти´“, наводи лист.
Политика преноси и да прву одлуку о повећању инвестиционе вредности пројекта није ипак донела Влада Србије већ други, независан орган – Ревизиона комисија за стручну контролу техничке документације за објекте из члана 133. Закона о планирању међу којима су „објекти јавне железничке инфраструктуре са прикључцима“.
Ову комисију именовала је потпредседница Владе Зорана Михајловић 11. децембра 2019. године и именује се на годину дана.
Ревизиона комисија за стручну контролу техничке документације усвојила је Извештај о извршеној стручној контроли Студије оправданости и Идејног пројекта са предметом и предрачуном. Инвестициона вредност Идејног пројекта од 06. августа 2020. године, без ПДВ-а, износи 868.691.803 евра односно 1.028.791.702 америчких долара односно са ПДВ-ом 1.042.430.164 евра односно 1.234.550.043 америчких долара.
Дакле инвестициона вредност брзе пруге деоница Нови Сад – Келебија усвајањем Идејног пројекта увећана је за 187.301.628 евра односно 225.432.686 америчких долара у односу на Нацрт Идејног пројекта на основу кога је потписан комерцијални уговор и то су чланови Ревизионе комисије знали када су 6. августа 2020. године гласали за позитиван извештај за усвајање Идејног пројекта, констатује Политика.
Међу члановима Ревизионе комисије за стручну контролу техничке документације су, између осталих, проф. др Владан Кузмановић, бивши декан Грађевинског факултета и члан самопрозване Ревизионе комисије, др Сања Фриц, професорка Грађевинског факултета у Београду, проф. др Владан Ђокић, бивши декан Архитектонског факултета и ректор Београдског универзитета, који су се у јавности веома истицали у критикама државе у вези са изградњом брзе пруге.
Они су као чланови Ревизионе комисије 6. августа 2020. године усвојили Извештај о стручној контроли за модернизацију, реконструкцију и изградњу пруге Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија у коме су између осталог у закључку констатовали:
„Процена инвестиционе вредности за целокупну документацију обухваћену Идејним пројектом дата је проценама инвестиционе вредности у појединачним књигама. Процена је рађена на основу количина срачунатих у складу са нивоом документације, података обрађених у бироу, ситуационих планова, података обрађених на рачунару, а на основу просечних цена за одговарајуће врсте радова. Појединичне цене коришћене у Идејном пројекту одређиване су на основу просечних цена из тендерске и техничке документације за сличне објекте и врсту радова“.
Осим цена, Ревизиона комисија се бавила и техничким аспектом пројекта, између осталог и архитектуром, па су усвојени Пројекат архитектуре реконструкције и адаптације станичне зграде са спољним уређењем железничке станице Нови Сад, пројекат архитектуре доградње и адаптације потходника у железничкој станици Нови Сад и пројекат архитектуре потходника и надстрешнице у ТПС Нови Сад.
Усвајањем Идејног пројекта брзе пруге Нови Сад – Келебија са предмером и предрачуном којим је вредност радова у односну на Нацрт Идејног пројекта повећана за више од 187 милиона евра, односно 225.432.686 америчких долара, први је званични документ којим је вредност пројекта увећана.
„Зашто је Ревизиона комисија тако лако усвојила Идејни пројекат са предмером и предрачуном у коме је вредност битно увећана може да се објасни само чињеницом да је Идејни пројекат виши и детаљнији ниво пројектне документације и да се увек разликује од Нацрта Идејног пројекта који само нека врста процене. Очигледно је да су чланови Ревизионе комисије сматрали да је Саобраћајни институт ЦИП оправдано повећао вредност пројекта и да су га зато усвојили. Како је вредност грађевинског пројекта увећана, у складу са комерцијалним уговором, конзорцијум кинеских извођача тражио је повећање уговора што се дешавало усвајањем анекса које је пре потписивања усвајала Влада Србије. Вредност свих анекса које је усвојила српска Влада износи 86.950.664,17 долара, односно 9,75 одсто од укупне тадашње вредности пројекта, па остаје нејасно како се из саопштења ЈТОК види да је кроз анексе вредност пројекта увећана за ´свега´ 115 милиона долара што је свакако и то мање од ´дозвољених´ 187 милиона евра, односно 225 милиона долара“, наводи овај лист.
Политика пише и да је дошла у посед Споразума 1 из времена када је министар био Томислав Момировић, у коме је утврђено да Идејни пројекат предвиђа радове који нису у обиму уговорених радова и да се морају уговорити анексима, јер плаћања нису вршена на основу споразума, и нису преузете финансијске обавезе, већ су зато закључени анекси 3 и 4.
Према сазнањима Политике, конзорцијум кинеских компанија је поднео захтев Влади Србије за усвајање анекса 5 и 6 чиме би се увећање приближило дозвољеном лимиту од 187 милиона евра. Усвајање Идејног пројекта са предмером и предрачуном којим је вредност радова увећана много више од вредности анекса који су потписани створена је основа да се потписују анекси које је усвајала Влада.
Да Ревизиона комисија није усвојила Идејни пројекат читав пројекат изградње брзе пруге био би заустављен јер држава не би могла да изда грађевинску дозволу.
„Остаје питање зашто се ЈТОК није бавио истрагом рада Ревизионе комисије и усвајањем Идејног пројекта уколико је сматрао да је дошло до злоупотреба приликом потписивања анекса? Можда зато што би Наредбом о спровођењу истраге морали да буду обухваћени Ђокић, Кузмановић и Фриц – особа које су биле тесно повезане са владајућим структурама у Србији, а затим су изненада промениле страну. Можда се прави разлог за то крије у њиховој улози у раду Ревизионе комисије“, закључује се у тексту.