Већ неколико пута сам добио питање: „Зашто Повест Срба, а не Историја Срба?“
Можда је време да објасним, јер једна реч може да понесе векове народног памћења, а народ који заборави своје речи, временом заборави и своје корене.
Зато овај текст посвећујем речима које су некада живеле у срцу нашег народа.
Стара и лепа српска реч благодарим, данас звучи као архаизам, а некада је била света реч. Реч поштовања и захвалности.
Као што је нестала реч благодарим, нестала је и реч стољеће, која значи „сто љета“ — век. Стара српска књижевност препуна је таквих речи, а данашњи речници их бележе као „застареле“.
И сад питање: како може да застари реч која је вековима хранила дух народа?
Језичка реформа Вука Караџића, иако велико културно дело, оставила је и последице:
Многи славенизми и русизми избачени су из књижевног језика, док су турцизми, германизми, па касније и интернационализми, заузели њихово место.
Тамо где смо изгубили глазбу, повест, зрцала, тко и зделе добили смо „музику“, „историју“, „огледала“, „ко“ и „чиније“.
Тисућу — стара српска реч за хиљаду.
Присутна у Душановом Законику.
У опоруци Јелене Лазаревић.
У стиховима Његоша.
Здела — стара српска реч за посуду. Забележена је у српским средњовековним повељама.
Зрцало — у „Законоправилу“ светог Саве као симбол духовног вида: „јакоже в зрцаља“.
Тко — реч коју су писали и Дечански, и Стефан Лазаревић и Балшићи.
Повест — стара српска реч за историју, причу и сведочанство о прошлим временима. Константин Филозоф је у српској средњовековној књижевности оставио дело „Повест о словима“
Данас уместо мркве, једемо „шаргарепу“.
Уместо одвијача, користимо „шрафцигер“.
Уместо строја, радимо на „машини“.
Уместо сусед, кажемо комшија.
Такође, све речи које почињу на слово Ф — форма, фрижидер, флоскула, фиока, фантазија стране су пореклом, јер српско наречно говорно подручје изворно није имало звук Ф, он је преузет из грчког.
Срби су вековима писали на народном језику, али и на старословенском. Спој тих двају слојева дао је српском језику дубину, узвишеност и богату речитост. Уништавањем тог слоја, осиромашили смо осећај за сопствени идентитет.
⸻
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!