Интервију за Политику
Мешање је уочено из два правца из појединих амбасада, како источних, тако и западних. Амбасадори су позивали представнике студента, организујући им разговоре са страним агентурама
“Последњих годину и по дана, наше друштво и легално изабрана власт у Србији су суочени са субверзивним деловањем појединих страних служби на територији Републике Србије, истиче бивши заменик директора БИА и посланик ПУПС-а у Скупштини Србије Драган Марковић – Маркони. Повод за такво деловање био је младалачки-студенски бунт, поводом пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Том приликом је настрадало 16 људи, каже Марковић у интервију за Политику, у којем је говорио о могућем утицају страних сила на студенске протесте, формирању студенске листе и предстојеће демократске парламентарне изборе у Србији.
Какав је, према Вашим сазнањима, утицај страних обавештајних служби на студенске протесте и њихово политичко деловање?
Из студенског протеста проистекли су одређени захтеви који су се односили на студенски стандард. Међутим, захтевима је било обухваћено смањење школарине за 50 одсто, повећање новца за потребе одржавање квалитетне наставе и вежби, као и повећање личног дохотка професора. Нису изразили жељу да ступе у преговоре са представницима Владе и министарства. Тадашње актелно руководство државе је испунило те њихове захтеве. Након тога, није дошло до смиривања протеста, с обзиром да су већ тада уочена мешања страних агената, а њихово деловање је било у два правца из појединих амбасада, како источних, тако и западних земаља. Излазећи из оквира међународниих конвенција, злоупотребљавајући свој полажај, амбасадори су позивали представнике студената да посете амбасаде, организујући им разговоре са представницима страних агентура, који су се на тим састанцима представљали студентима да је њихов посао праћење средстава информисања у нашој земљи, као и развијање културних односа између наших и њихових земаља. На састанцима, понуђена им је финансијска помоћ, као и едукација за стварање конспиративне организације за подизање политичких тензија у нашој земљи, која би била усмерена на рушење легално изабране власти.
Да ли су поједини професори Београдског универзитета током вишегодишњих боравака у иностранству, долазили у контакт са страним обавештајним службама и добијали одређене инструкције?
Са друге стране, имамо део професора који су последњих петнаест година ишли на разне стручне семинаре у иностранство, где су неки од њих, такође, ступили у контакте са страним службама. На овим састанцима у страним амбасадама у нашој земљи, представници обевештајних служби су радили на повезивању тих професора и младих људи са факултета који су прихватили свесно или несвесно да буду део групе која ван, институционалним средствима дестабилузује нашу земљу. Узимајући у обзир, да имамо 248.000 студената у нашој земљи, само је један број учестовао у тзв. пленуму који су спроводили налоге својих ментора и страних амбасада, преко професора и правили студенску листу за предстојеће парламентарне изборе. Део активиста студенског пленума је схватио, да имају невидљиве налогодавце, примера ради, као један број студента са Правног факултета, који су закључили да не знају кровног налогодавца у доношењу одлука.
Како су реаговали?
Не желећи да укаљају свој образ, повукли су се из активности студенског пленума. Такође, један број кандидата са посланичке листе, конкретно професори са београдског универзитета, у неформалним разговорима са пријатељима су изнели следеће: “Ништа нам није јасно, мене и моје колеге су позвали наши студенти и саопштили да смо кандидати за народне посланике. Том приликом су нам рекли да смо кандидати за народне посланике и да пленум треба да изврши провере, којом приликом нам нису образложили о каквим проверама је реч. Након пар дана, од истих студената смо добили усмено обавештење, да смо прошли проверу и да треба да доставимо потребну документацију уз потписану сагласност за кандидате за народног посланика, што смо и урадили. Тада су нас, такође, обавестили да ћемо у наредном периоду добити инструкције о даљим активностима. Од када је Студенска листа проглашена од РИК-а, до данашњег дана, нико нас више није контактирао и није нас позивао на промоцију Студенске листе, иако се налазимо у првих 130 кандидата. Прошле недеље позвали смо наше студенте у кабинет, и том приликом смо изразили жељу да се укључимо у промоцију Студенске листе. Одговор је био да и ми чекамо даље инструкције, које ћемо одмах пренети, не желећи да нам открију ко је налогодавац. О даљем нашем политичком ангажману одлучићемо након избора, свакако смо патриоте и не желимо да са нама неко управља.“
Која је Ваша порука грађанима и младима уочи парламентарних избора?
Све ово указује, да наш економски раст Србије, неодговара, чак и неким таказваним пријатељским земљама и очигледно да су у студентима видели неку могућност да убаце и своје људе, који ће извршавати њихове налоге и тако распарчати земљу. Млади људи, никада и нигде нису преузели власт својим бунтом и младалачком енергијом, и неће се то десити ни у Француској, ни у Албанији, а ни код нас. После ових избора, треба да седнемо за сто и да све несугласице решимо дијалогом, а не на улици као што је до сада то радио један број студента, рекао бих од ових 248.000, много мањи број студента и да заједно, конструктивним дијалогом, можемо да развијамо нашу лепу Србију.