БРАТСТВО доноси цео говор сталног представника Руске Федерације у УН Василија Небензје на седници СБ УН о ситуацији на Косову, одржаној 20. октобра 2026.
Госпођо председавајућа,
Захвални смо специјалном представнику генералног секретара УН Питеру Дуе за брифинг. Поздрављамо учешће на данашњој седници министра спољних послова Србије Марка Ђурића.
Ситуација на Косову је стално напета и буквално балансира “на ивици”. Самопроглашено руководство Косова намерно ствара неподношљиве услове за живот и истискује косовске Србе из покрајине.
Ликвидирају се установе које пружају државне, медицинске и образовне услуге. Забрањен је промет српског динара, нарушавају се изборна права, шири се прогон Српске православне цркве.
Косовоалбанско такозвано “правосуђе” масовно фабрикује кривичне поступке и организује акције застрашивања. Расте број случајева очигледно несразмерне употребе силе – од агресивних хапшења и претреса до мучења. У последњих пет година забележено је више од 800 етнички мотивисаних напада, а под измишљеним изговорима ухапшено је више од 250 Срба и других неалбанаца.
Илегално се експропришу стамбени објекти и земљиште. Насилним путем Србе приморавају да напусте своје домове. Уз заобилажење утврђене процедуре, руше се српске некретнине, као што је то био случај са масовним уништавањем зграда у подручју акумулације Газиводе у јулу ове године.
Оштро стоји питање очувања српског културно-религиозног наслеђа покрајине. Наставља се скрнављење православних манастира, цркава и гробаља. Под изговором борбе против екстремизма забрањена је српска православна и национална симболика.
Све те акције ултранационалистичког косовског режима могу се назвати институционалним терором, који је заправо усмерен на етничко чишћење покрајине од српског становништва.
Посебно је нечувено да се угњетавање људи по етничкој основи одвија уз толеранцију од стране попуштање међународних присуства распоређених у овом делу Србије, који игноришу бројна обраћања Београда и својим нечињењем подстичу етничко прекрајање Косова.
До данас нису позвани на одговорност косовски албанци који су криви за пребијање 28.маја 2019. године службеника УНМИК М. А. Красношћокова. Уз кршење утврђених међународно-правних норми, 31. децембра 2021. године, Приштина је објавила за personu non grata службеника УНМИК А. Н. Антонова.
Узели смо у обзир септембарске пресуде Специјалних судских већа за Косово ратним злочинцима из редова бивших „ОВК“. У Приштини је та пресуда, као што је познато, жестоко критикована и они су се упустили у правне трикове како би се изменио мандат Специјалних већа. У ЕУ некако више воле да све то не примећују. Званично признавање крваве суштине косовскоалбанских бораца, по нашем дубоком уверењу, захтева одговарајућу реакцију од стране држава НАТО, које су покренуле оружану агресију против Југославије 1999. године.
Кроз прсте у Европској унији гледају и на одбијање Приштине да формира Заједницу српских општина. Неспособност и одсуство жеље Брисела да утиче на косовске албанце на конструктивне акције потпуно су дискредитовали и преговарачки процес и само посредништво ЕУ.
Европска унија је заузета уцењивањем Београда и покушајима да натера српско руководство да призна “државни суверенитет” своје јужне покрајине. Спомиње се извршавање неких усмених договора из 2023.године. Притом, Бриселски договори који имају правну снагу намерно су заборављени.
Плански се форсира милитаризација Косова. Ојачава се и пумпа наоружањем из иностранства квазиармија, коју је Приштини по Резолуцији СБ 1244 забрањено да има.
На тако напетом фону, позитивне западне процене безбедносне ситуације у покрајини изазивају недоумицу. Оне су очигледно далеко од реалности. Међутим, на пример, НАТО КФОР је на основу њих покренуо процедуру “оптимизације” свог присуства, и то у најугроженијим тачкама. Замена војника КФОР приштинским “полицајцима” на мосту преко реке Ибар у Косовској Митровици и у манастиру Високи Дечани је изузетно ризичан корак. Он је бременит озбиљном ескалацијом међуетничких тензија. Мултинационални контингент, распоређен на основу Резолуције 1244, мора и даље у потпуности да обавља дужности које су му поверене без нагажовања очигледно непоузданих косовско-албанских снага реда. У супротном случају, то прети најнегативнијим последицама по стабилност не само на Косову, већ и на целом Балкану.
Очекујемо такође и активнији, одлучнији и приметнији рад мисије УНМИК. Главни елемент њеног мандата није мониторинг ситуације, већ садејство у стварању услова за миран суживот народа који живе у покрајини. За СБ је важно да од мисије добија поштене, објективне процене ситуације у покрајини. Неутрална тумачења и покушаји да се анализа сведе на административни контекст сматрамо контрапродуктивним.
Залажемо се за одржавање на претходном нивоу буџетског и кадровског потенцијала УНМИК-а, као и очување усаглашене периодичности и формата седница СБ УН о косовској тематици.
Госпођо председавајућа,
Оно што се дешава на Косову је директна последица покушаја да се вештачки заборави основна Резолуција 1244. Тај темељни документ се мора испуњавати у потпуности. Поред тога, све је траженије спровођење детаљне анализе резолуције. Потребан је јасан сигнал од стране Савета безбедности о томе да међународна заједница неће толерисати кршење Резолуције 1244.
Само на основу те резолуције може се доћи до стабилног и узајамно прихватљивог међународно-правног решења комплекса проблема око Косова и могу бити испоштовани интереси српског народа. Убеђени смо да такву одлуку може и треба да донесе Савет безбедности УН.
Хвала Вам.