Парламент Северне Македоније усвојио је 11. фебруара закон о уласку земље у НАТО. Претходно је у Македонији спроведен сумњиви референдум о преименовању државе. Пре извесног времена премијер Македоније Зоран Заев поднео је оставку пошто земљу очекују нови избори. Према мишљењу доктора политичких наука, научног сарадника београдског Института за европске студије и професора МГИМО по позиву Стевана Гајића, журба којом је усвојена одлука о уласку у НАТО директно је повезана с масовним народним протестима у Црној Гори. У разговору са Информативном агенцијом „Новорусија“ експерт је увео термин „Српско пролеће“.
„Македонија се налази на путу у НАТО, чему је претходила смена претходне власти и неуспешни референдум на који је изашло само 36 одсто уписаних бирача, док се према Уставу Македоније референдум сматра одржаним само ако на њему учествује 50 одсто бирача, плус један глас. Упркос томе, ‘колективни Брисел’ (НАТО и ЕУ) прогласио је референдум ‘беспрекорним’, аплаудирајући македонским властима. Гласање парламента Македоније наставак је серије правно накарадних процедура. Ситуација се развија потпуно комично – Македонија је постала прва држава које је ратификовала документ и пре него што ће ступити на снагу јер ће се то догодити тек када све земље НАТО (све владе и парламенти) донесу одлуку о пријему нове државе у састав Алијансе.
Ово показује ропски однос садашњих македонских власти према НАТО-у. При томе те власти практично од првог дана киње словенско православно становништво, суштински федерализујући земљу, претварајући је де факто у албанско-македонску државу, чак понижавајуће изменивши уставни назив земље. Одлука парламента о уласку у НАТО је ‘трешња на торти’ у тој фарси. Овде су чак и шале неумесне, стварност Македоније живописнија је од било које комедије“, испричао је Гајић.
Према његовим речима, НАТО се због низа разлога данас осећа несигурно и то се не тиче само Балкана већ и других околности у свету.
„О дубини кризе НАТО-а говори и председник Француске Емануел Макрон, који има своје виђење, иако је он такође глобалиста, али се његов поглед на свет разликује од остатка екипе повезане са администрацијом Клинтонових и сродним силама које настављају да утичу на светску политику. Макрон разуме да на глобалном нивоу садашњи председник САД Доналд Трамп покушава да реформише бретонвудски економски систем а НАТО сматра реликвијом Хладног рата. Према Трамповом мишљењу, НАТО штети економским и другим интересима САД. Имати базу на свакој тачки земаљског шара за САД представља пренапрезање. Трамп жели да се сконцентрише на обуздавање Кине и на повратак Монроовој доктрини, односно контроли латиноамеричког континента. Због тога смо сведоци догађаја у Венецуели, Боливији, Бразилу и другим земљама Латинске Америке.
Како би повратио утицај САД у Латинској Америци, тамо се учврстио и истовремено обуздавао Кину, Трампу је потребно, ако не савезништво, оно барем разумевање са Русијом. А то што ради НАТО управо је супротно ономе што покушава Трамп. НАТО гомила снаге на својим источним границама и покушава да усиса све државе Балкана. Глобалисти желе да САД остану на Блиском истоку иако Трамп стално покушава да се отуд извуче, без обзира на последњу епизоду. После убиства Сулејманија и одговора Техерана, нисмо видели да су САД покренуле свеобухватну инвазију на Иран. Сматрам да Трампу нису потребни проблеми на Блиском истоку, у источној Европи и на Балкану и да он покушава да САД извуче из хладноратовске парадигме. Он је реалиста који жели да подели планету на сфере утицаја и приоритет му је да САД оздраве изнутра и скупе нову снагу. То је циљ Трампа и људи који стоје иза њега. А оно што ради НАТО – управо је супротно томе.
Макрон је рекао да је НАТО доживео мождану смрт, а да је тешко очекивати испуњење петог члана Североатлантског споразума према коме су, уколико било која земља НАТО буде нападнута, све остале земље дужне да је заштите. Због тога он понавља потребу формирања европских војних снага. Велика Британија ће после Брегзита свакако остати у стратешком партнерству са САД и због тога не мора да брине за своју безбедност. Европа остаје унутар ‘сендвича’ између Русије и других сила попут Турске и САД које се из својих разлога дистанцирају од НАТО-а. Макрон види корак унапред и сматра да ће НАТО највероватније престати да постоји у садашњем облику па зато спрема терен за наследника – Европске оружане снаге. НАТО је тип компаније која се, уколико се не шири, сигурно распада. Стога НАТО стално ствара напетости: гомила снаге на границама с Русијом, жели да обухвати сав Балкан где је у ствари главни циљ Србија“, објаснио је Гајић.
Према мишљењу експерта, руководство НАТО и глобалисти суочили су се данас с таквим проблемима на Балкану који су за њих апсолутно неочекивани.
„У Црној Гори која је најновија чланица НАТО ових дана се догађа народни устанак против власти. То је право Српско пролеће, говорим с пуном одговорношћу! Црногорци су изашли на улице носећи заставе Кнежевине Црне Горе – то је српска тробојка с белим орлом, док је садашња државна застава Црне Горе за народ постала страно тело. Данас они певају ‘Косово је Србија’ иако је црногорско руководство признало Косово као независну државу. Чак и на планини Сињајевини, где НАТО жели да изгради војну базу и аеродром, народ пева ‘Не дамо светиње, не дамо планину’. ‘Не дамо светиње’ је главни поклич протеста, због тога што власт Црне Горе жели да отме светиње Српске православне цркве и прогласи их државном имовином, што је изазвало невероватан народни револт.
Како је ово повезано са причом о НАТО-у? Па управо тиме што је, у извештају који је потписала, натовска екипа сабрана у Европском савету за спољне односе – између осталих Џорџ Сорос, Бернар Кушнер, Марти Ахтисари, Карл Билт, Хавијер Солана, самопроглашени ‘стручњаци за Балкан’ – означила Српску православну цркву у Црној Гори најопаснијом полугом руског утицаја и дестабилизације. Другим речима, најекстремнији натовци управо у Српској цркви виде главног непријатеља. У извештају објављеном на православни Божић 7. јануара, ови ‘стручњаци’ истичу да се СПЦ држи ‘националистичих погледа’, пориче ‘српске ратне злочине’, пориче права ЛГБТ и родну равноправност, назива НАТО Четвртим рајхом, има чврсте везе са Русијом и непријатељски се односи према Западу“, рекао је Гајић.
Према његовима речима, гнев и паника глобалиста поводом збивања у Црној Гори у потпуности су разумљиви због тога што тамошњи догађаји поништавају „сву антисрпску пропаганду у протеклих 70 година“.
„Црногорска нација измишљена је од дела српског народа, њена изградња почела је по доласку комуниста на власт према лењинистичком принципу – на исти начин као што су код вас од Руса стварали ‘Украјинце’ и ‘Белорусе’ као посебне нације. Практично је све православно становништво устало у одбрану својих светиња. Ови крсни ходови, литије, сваког четвртка и недеље, толико су масовни да им је тешко наћи пандан у свету. Морам истаћи да су СПЦ у Црној Гори подржали и домаћи муслимански имами и чак Ватикан који је на званичном нивоу дао до знања да држава нема право да отима цркве.
Ови догађаји подигли су цео српски народ. У Босни и Херцеговини такође се догађају масовне литије, посебно у делу који се наслања на Црну Гору. И у самој Србији догађају се литије, иако их медији не примећују зато што председник Вучић, савезник Ђукановића, такође спроводи натовску политику, без обзира на све његове ‘братске’ изливе љубави Кремљу.
Сви пронатовски лидери на Балкану, посебно на српским територијама, веома се плаше народног буђења зато што је оно веома дубоко. Овде се не ради о простом национализму сличном ономе који је деведесетих година захватио народе Југославије. Овде се ради о нечем много дубљем због тога што су људи устали у одбрани светиња и више немају где да одступају. Недавно је један од владика Српске цркве у Црној Гори Јоаникије испричао догађај коме је био сведок – једна девојчица у литији погледала је полицајца који јој се осмехнуо, на шта му је она рекла: „Чико немој да се смејеш, ово је много озбиљна ствар’“, додао је Гајић.
„Због тога је оно што се сада дешава у Црној Гори веома важно. То је заиста јединствена ситуација у целом хришћанском свету, поготово у православном. Сматрам да је то директно повезано с политиком глобалиста на Балкану. НАТО се налази у паници и као наркоману потребан му је ‘брзи фикс’. Због тога они и желе да увуку Македонију што је могуће пре, макар и формално, како би се супротставили. Зато је ситуација у Црној Гори директно повезана са одлукама о Македонији. НАТО-у је сада потребан некакав успех да би зауставио овај талас. Али они не знају како то да учине јер су литије сваки пут све масовније. Ђукановићу измиче тло. Људи из његове партије јавно секу партијске књижице, поједини одбори владајуће ДПС у потпуности изражавају српску позицију, у шетњама за заштиту светиња учествују чланови ДПС-а, чак и активни полицајци. Црна Гора је мала и сви се међусобно познају.
У вашем Донбасу има градова који имају више становника од целе Црне Горе. Тамо је око 600.000 становника, од чега се у земљи реално налази око пола милиона људи од којих већина учествује у литијама. Тај покрет је захватио целу земљу и изузетно смета натовским плановима. Између осталог НАТО страхује да би талас протеста могао да се пренесе и на Македонију, јер је и она стара Србија, то су такође били наши јужни крајеви. Људи су тамо веома угњетени, и свакако виде пример како су после 30 година угњетавања људи достојанствено стали на своје ноге, укључујући оне који су били део Ђукановићевог режима. Због тога сада НАТО покушава да покаже какав-такав успех да не би допустио могућност народног устанка у Македонији“, подвукао је Гајић.
„Ипак, сматрам да НАТО овим неће решити своје колосалне структуралне и системске проблеме због тога што поступци Трампа и Макрона, као и Велике Британије после Брегзита, уопште не одговарају интересима натовске администрације и Бриселу“, констатовао је саговорник „ИА Новорусија“.
