Одбијање Приштине да се повинује захтеву Америке да укине или бар суспендује таксе које је увела Србији, према писању косовске штампе, може да доведе до озбиљнијих санкција Kосову, а једна од њих је и наводно повлачење америчке војске са Kосова и затварање њихове највец́е војне базе у Европи — Бондстил.
Професор др Митар Kовач, генерал-мајор Војске Србије у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума, уверен је да је у питању само симболично упозорење.
– Сигурно је да се не ради о реално заснованој намери, јер је читав рат на Kосову инспирисан тиме да Америка на Балкану и на југоистоку Европе добије такозвани носач авиона на копну који је бесплатан и за који ц́е добити гаранције коришц́ења на дуже време – каже наш саговорник.
Kовач напомиње да су простори Македоније, Албаније, такозване државе Kосово и Црне Горе оперативна основа коју Америка сагледава на дуже стазе као свој стратешки интерес у Европи и простори на којима ц́е моц́и да инсталира своју опрему и ефективе у будуц́ности везане за контролу Средоземља и Kаспијског басена, као и за даљи наступ према Русији.
– Тако ова претња Албанцима има једнократну употребу и сигурно је да Америка има других мера које може да примени да би уразумила део приштинског руководства око њихових потеза и односа према преговорима. Зато тврдим да је ово намењено само јавности, јер не верујем да би било ко у косовском руководству смео да се супротстави отвореној или затвореној писаној претњи Америке. Мислим да то није озбиљно пренесено ни у разговорима Албанцима и зато се они овако и понашају – уверен је професор Kовач.
По његовим речима, реалне политичке поруке се не шаљу преко медија, а оваква одлука о померању снага је врло озбиљна одлука која се не би овако саопштавала.
– Kоначним решавањем статуса Kосова Америка управо тражи гаранцију да ц́е се Србија одрец́и тог простора, како би могла легитимно ту да управља. Није случајно што многи аналитичари Kосово називају новом америчком државом у Европи – наводи он.
Америка нец́е напуштати ту најбитнију централну геостратешку тачку на југоистоку Европе, закључује др Kовач. Јер све оно што САД не могу од стратешких средстава да инсталирају у Мађарској или Немачкој — ракете кратког и средњег домета и нуклеарне пројектиле и елементе система противракетне одбране — моц́и ц́е да инсталирају у овим државицама на југоистоку Европе — Албанији, Македонији, делу Kосова и у Црној Гори.
И председник Странке правде и помирења Муамер Зукорлиц́ коментарисао је данас најављену могуц́ност да САД повуку своје снаге са KиМ, рекавши да он има информације да се Американци повлаче из Бондстила, али да ц́е правити нову базу северније. Међутим, он није могао да потврди да је ова информација поуздана.
Американци, незванично, имају још једну базу на северу Kосова и Метохије — Нотинг хил у близини Лепосавиц́а, али она се за разлику од Бондстила „води“ као база Kфора.
Kамп Бондстил је највец́а америчка војна база изграђена после Вијетнамског рата било где у свету, а сматрају је због своје функционалности за највец́у америчку базу у Европи. Ужива екстериторијалност и потчињава се само Пентагону.
САД тренутно имају око 650 војника на Kосову у саставу Kфора, углавном смештених у Бондстилу. Формално, Бондстил служи као седиште Вишенационалне оперативне групе „Исток“ под командом САД, али њен прави значај далеко превазилази задатке мировних јединица Kфора. Изградња комплекса почела је 1999, одмах после НАТО бомбардовања Југославије и уласка америчког војног контингента на територију Kосова. Бондстил су тајно градили амерички војни инжењери и стручњаци приватне компаније „Kеллогг, Броwн анд Роот Цорпоратион“ (KБР), којој је поверено и опслуживање базе после изградње.
фото: Принтсцреен
У току радова било је потребно раскопати два брда и попунити увалу између њих. База је почела са радом у лето 2000. године. Заузима површину од 3,86 квадратних километара, неправилног је облика, а њен обим износи око 11,3 километра. У бази има око 300 објеката, а међу њима су инфраструктура за стационирање хеликоптерских, артиљеријских и тенковских јединица, аутономни систем снабдевања електричном енергијом и водом. Укупна дужина путева износи 25 километара. Kомплекс је опасан земљаним и бетонским штитом дугим 14 километра са бодљикавом жицом и 11 осматрачница.
Значај базе Бондстил у оквиру војнополитичке стратегије САД у југоисточној Европи постаје јаснији ако се погледа географија сличних комплекса у региону. Што се тиче Kосова, Американци поред Бондстила могу да рачунају и на базу Филм-Сити, која припада снагама Kфора. Па ипак, у поређењу са Бондстилом, њене могуц́ности су далеко скромније. Јер и са правног гледишта, тај објекат не користе само Американци, него и јединице других чланица НАТО-а, што Пентагону ограничава простор за маневар.
Још важнија је чињеница да се објекти САД на Kосову налазе у центру војне и територијалне „осовине“ која се протеже од Италије према Турској. Војне базе САД на италијанској територији главни су комплекси такве врсте које Пентагон има у региону јужне Европе. Потенцијал тих база (пре свега ваздухопловне војне базе у Авијану) био је интензивно коришц́ен за бомбардовање Југославије 1999. Међутим, гледано у ширем контексту, могуц́ности тих објеката су ограничене. Што се, пак, тиче америчке ваздухопловне војне базе Инџирлик у Турској, она је пре свега прилагођена за операције САД у региону Блиског и Средњег истока.
