Испред црногорске амбасаде у Београду одржан је протест због осуђујућих пресуда Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, лидерима ДФ-а. Протест су организовали студенти под слоганом „Протести против антисрпских пресуда лидерима Срба у Црној Гори“.
–Једна од карактеристика тоталитарних режима је прогон политичких неистомишљеника. У Црној Гори се под великим прогоном налази цијели српски народ и забрањује му се право на језик, цркву и идентитет. Јуче је изречена неправедна пресуда лидерима Срба у Црној Гори, Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, као и другим људима у монтираном процесу названом „државни удар“. Матија Бећковић рекао је да је овом пресудом осуђена Црна Гора. Као студенти права посебно осуђујемо повреду права на праведно суђење и политички прогон под режимом Мила Ђукановића, рекао је представник студената Немања Вучковић.
Он је додао да као што је Петар Други Петровић Његош одбио да љуби ланце, тако је и српски народ у Црној Гори то данас урадио.
–Овај скуп посвећујемо свима онима који не љубе ланце, односно српском народу у Црној Гори. Позивамо све представнике Србије, Републике Српске и све интелектуалце који то могу да подрже Србе у Црној Гори. Како радили тако нам Бог помогао, рекли су студенти.
Затим су говорили други организатори и учесници протеста, Душан Дачић, уредник Фејсбук странице Картографија који је рекао да „Србија, као матица свих Срба мора да помогне представницима нашег народа у дијаспори који је мета напада“, Филип Вучић, Матија Стојановић, Ранко Радовић, Филип Трајчевски, а прочитано је и писмо подршке студената из Бања Луке.
Окупљенима се обратила и Тамара Магделинић. Он је поручила студентима да не слиједе примјере Сузане Мугоше и Миливоја Катнића и да треба наставити борбу против њихове неправде и режима Мила Ђукановића.
Студенти Београдског универзитета овим скупом су желели да поруче Србима у Црној Гори да за њихове проблеме овде знамо и да им поручују да у борби за истином и правдом нису сами. Скуп је трајао нешто мање од једног часа током којег су студенти говорили о угрожености српског идентитета и културе у Црној Гори, о њеном актуелном режиму и о потреби Србије да се стара о свом народу и ван граница Србије, поготово о њеним политичким представницима у региону и дијаспори.
Догађај је протекао без инцидената и у складу са жељом организатора да окупљање, говори и перформанс буду цивилизован и да служе на част свима који су се окупили.
