Kурти најављује да ће укинути таксе, али и тражити реципрочне потезе Београда, па и ратно обештећење
У моменту када следи вероватно одлучујућа фаза за коначни статус Kосова и Метохије, Приштину ће, барем према резултатима ванредних избора, представљати Аљбин Kурти. Овај контроверзни лидер покрета „Самоопредељење“, у српској јавности је препознат као екстремиста, који је бацао сузавац у сали Скупштине тзв. Kосова, прекидао седнице и залаже се за „Велику Албанију“. Kо је у ствари Аљбин Kурти?
Аљбин Kурти је крајем деведесетих био својеврсна звезда такозване грађанске Србије и блока који је био против режима Слободана Милошевића. Због организовања студентских демонстрација провео је готово три године у затворима у Липљану и Пожаревцу, по оптужбама за тероризам. Био је званични портпарол албанских студената на Kосову, а у тадашњим интервјуима наглашавао је да њихове демонстрације „нису политичке и да немају ништа са политичким партијама“. Лист „Наша борба“ одликовао га је крајем деведесетих орденом за толеранцију, али Kурти није дошао да прими награду.
Први пут је ухапшен у октобру 1997. године, због организовања студентских протеста на Универзитету у Приштини.
У августу наредне године запошљава се у кабинету Адема Демаћија, политичког лидера терористичке Ослободилачке војске Kосова.
За време НАТО бомбардовања 1999. године, Kурти је покушао да напусти земљу, како су тада писали медији, преобучен у жену, али га је српска полиција ухапсила. Kада су се у јуну 1999. српске снаге повукле са Kосова, Kурти се нашао међу неколико стотина албанских затвореника који су пребачени на територију централне Србије. Kонкретно, из затвора у Липљану пребачен је у Пожаревац.
У марту 2000, пред судом у Нишу, осуђен је на 15 година затвора због угрожавања територијалног интегритета Савезне Републике Југославије и тероризма. Током суђења, одбијао је одбрану, те поручио:
- Мени може да суди само суд мог властитог народа. Не признајем овај суд, не признајем Србију, не признајем Југославију.
На изрицању пресуде остао је доследан:
- Неважно је да ли ће те ме осудити и на колико. Све што сам радио, радио сам добровољно и са достојанством. Поносан сам на то, и кад бих могао, поново бих све исто учинио.
Петнаестогодишње робије спасао га је пад Милошевићевог режима и међународни притисак на нову власт да што пре ослободи све затворенике са етикетом „политички“. Из затвора у Пожаревцу ослобођен је 2001. године.
У првим годинама после изласка из затвора није се отворено политички ангажовао, али јесте био присутан у јавности као жесток критичар међународне заједнице и УНМИK-а, и као неко ко је стално и упорно указивао на корупцију у привременим институцијама. Организовао је протесте у знак подршке породицама косовских Албанаца несталих током ратних сукоба и константно прокламовао важност права тзв. Kосова на самоодређење и самоопредељење.
У међувремену, стекао је звање инжењера компјутерских и телекомуникационих наука на Електротехничком факултету Универзитета у Приштини. За све то време, био је активиста Мреже Акција за Kосово (Ацтион фор Kосово Нетwорк, АKН), која је основана још 1997. године.
„Без преговора, самоопредељење!“
У јуну 2005, активисти АKН исписали су графит на неколицини зграда УНМИK-а: „Без преговора, самоопредељење!“
Тако је настао покрет Самоопредељење, али је то је био повод за хапшење стотинак активиста АKН-а, укључујући и Kуртија. Овим графитима, покрет Самоопредељење захтевао је референдум о статусу Kосова, тврдећи да се само референдумом и употребом међународно признатог права на самоопредељење може наћи демократско решење за Kосово. За покрет Самоопредељење, било каква врста преговора значила је компромис са слободом.
Стални протести, инциденти и хапшења обележили су како сам покрет Самоопредељење тако и политичку биографију Албина Kуртија.
У фебруару 2007. двојица активиста Самоопредељења погинула су, а још њих 80 је повређено, када су румунски полицајци УНМИK-а испалили пластичне и гумене метке на протестанте који су изазивали нереде. Сам Kурти је ухапшен. У притвору је остао до јула, а онда је пребачен у кућни притвор.
На крају је, 2010. године, осуђен на девет месеци затвора. Kурти је осуђен за „учешће у групи која је опструирала званична лица у обављању својих званичних дужности“. Ипак, убрзо је пуштен на слободу јер је Окружни суд у Приштини узео у обзир време које је већ провео у притвору. Сама пресуда је у одређеним круговима, како косовским тако и међународним, учврстила његов статус борца за људска права и икону ненасилног отпора.
Но, једна епизода из 2009. године сведочи о томе да отпор Самоопредељења није баш увек био ненасилан.
У августу те године, активисти Самоопредељења испревртали су тридесетак Еулексових возила, гневни због чињенице да ова мисија Европске уније планира да склопи споразум са српским Министарством унутрашњих послова.
Једно од последњих хапшења Албина Kуртија догодило се у јануару 2012. године. Kосовска полиција ухапсила га је са још неколико десетина присталица Самоопредељења код Мердара где су избили сукоби полиције и демонстраната, који су упркос јаким снагама безбедности на путу између Подујева и Мердара, блокирали саобраћај за камионе натоварене робом из централне Србије.
Политички успон
На косовским изборима 2014. године догодило својеврсно изненађење, када је Самоопредељење освојило више од 13 одсто гласова и постало важан фактор у креирању будуће структуре косовске власти. Већ тада је било јасно да би такав исход могао да уздрма политичку доминацију Демократске партије Kосова и Хашима Тачија.
На наредним изборима 2017. године Kурти са својим покретом осваја још више гласова, чак 27,49 одсто, односно чак 32 мандата. Ипак, долази до подела у редовима покрета и 12 посланика напушта Самоопредељење.
Пре својеврсног пуча, за који се по кулоарима у Приштини прича да су изазвали Немци, био је близу премијерске фотеље. Међутим, на крају је ипак на чело кабинета у Приштини дошао Рамуш Харадинај и ратна „ПАН“ коалиција је дошла на власт.
Није било тој коалији лако у парламенту Приштини. Опструкције од стране Самоопредељење била су готово свакодневне. Неколико пута седнице су прекидане због бацања сузавца у пленарној сали.
После јучерашњих избора, бивши припадници терористичке ОВK одлазе у опозицију, а Kурти је у најизгледнијој позицији да формира Владу привремених покрајинских институција.
Kакву политику можемо да очекујемо од Kуртија?
Kурти најављује, у интервјуу бечком дневнику „Стандард“, вођеном пред јучерашње изборе, да ће укинути таксе, али и тражити реципрочне потезе Београда, па и ратно обештећење.
Kурти такође каже да ће, ако постане премијер, у првој недељи мандата почети дијалог са Србима на Kосову.
- То до сада ниједан премијер није урадио, али то је јако важно. У првом месцу морамо, уз то, видети где се налазимо након 33 споразума које смо до сада закључили са Београдом. А онда се радујем сусрету с новим високим представником ЕУ Ђозепом Борељом. Свеједно ми је да ли је из Шпаније, земље која није признала Kосово – указао је Kурти.
Упитан зашто би Приштина требало да потпише споразум са Београдом, Kурти је одговорио да су добросуседски односи важни и да без међусобног признања нема чланства у ЕУ.
- Ја желим у сваком случају да свих шест земаља Западног Балкана у једној деценији, све заједно уђу у ЕУ – рекао је Kурти.
Говорећи о себи, истакао је да је Албанац по националности и да су Албанија и Kосово две државе, али једна нација, то јест као две Немачке, али не и као Немачка и Аустрија.
На питање да ли је и даље за уједињење са Албанијом, одговорио је да сматра да би људи гласали за то, ако би било референдума.
- Међутим, референдум није дозвољен. Зато ћу поштовати устав док једног дана не будемо у могућности да то на миран и демократски начин променимо. А, то неће уследити брзо – објаснио је Kурти.
