Аутор: Гљеб КУЗЊЕЦОВ, Експертски институс за социјалне студије (Москва)
ЕВО да обришем сузу са којом нисам рачунао.
Кина је званично признала да „на данашњи дан“ симптоме Covid-19 има највише 20 одсто инфицираних корона вирусом.
Ово се досад сматрало „алтернативним мишљењем“, на које су се усуђивали само најсмелији научници.
А ево још једне бомбе.
Све који нису показивали симптоме – без обзира на позитиван тест, Кина није унисивала у статистику оболелих. На пример, од тренутних 6764 случајева са позитивним тестом: само 1297 је показивало и симптоме Covid-19 и – једино су они и били уписани у колону „болесни“.
Саопштили су: таква је наша методика. Али, каква је то методика, господо?
То значи да 80 одсто оних који су били „позитивни“ на тестирању није ушло у кинеску херојску статистику која оперише са 82.000 хиљаде пацијената, који су нам свима гурани под нос као пример доброг и правилног рада. Браво!
Наследници Маоа овим су нарочито поздравили оне ударнике и ентузијасте из целог света који под Covid-19 уписују са збирним симптомима, не тестирајући чак ни приликом обдукција.
Ах да. Ово је требало на време признати. У супротном, неко би се за то ухватио, рецимо, у мају – па би било незгодно. А овако су све сами испричали.
Светска здравствена организација још није стигла да се покајнички изјасни о овоме.
Сједињене Државе су по СЗО казнено удариле доларом. Надам се да ће и најоштрије мере сустићи ту предивну организацију која је тврдила да симптоме, на овај или онај начин, показује већина заражених, а да Кина демонстрира чуда отворености и сарадње.
Испоставља се да су сви модели који су по свету и Европи месецима `цртани` на основу кинеских података – све оне криве и равне линије, сви `зупчаници` и остало – били засновани на полазној лажи. Да су сва поређења несрећних Европљана са Кином били покушаји упоређивања са празнином, са пиаром, са обманом.
Владе су своје одлуке доносиле на бази фундаментално неверодостојних података.
На Covid-19 позитивни без симптома нису уношени у кинеску статистику ,а ни нетестирани без симптома, али – ко и једне и друге уопште рачуна?
Поврх свега, не може се не приметити да се за време евро-америчке фазе епидемије код лекара разумевање суштине проблема не само повећава него и мења вртоглавом брзином однос према моделу „вирусно-бактеријске пнеумоније“ који су предложили кинески другови. А и однос према корисности респиратора.
Грубо говорећи, да у време избијања епидемије у Италији није било никаквих информација, никаквих „ХИВ-протокола“, никаквог „кинеског искуства“… Италијанима, Французима, Шпанцима и Американцима са Британцма, а и нама у Русији, било би лакше.
(сажета верзија текста)
(Факти)
